Koliko je česta psihopatija kod žena? Da li se razlikuje od muške?

Nije kao u filmovima – nema krvi, ali ima hladnoće, manipulacije i potpune emotivne distance

Psihopatija se obično vezuje za muškarce i nasilje, ali nova istraživanja i lične ispovesti sve više pokazuju da i žene mogu imati psihopatske osobine – samo ih ispoljavaju drugačije. Ne govorimo o filmskim ubicama, već o svakodnevnim osobama koje deluju smireno, šarmantno i funkcionalno. A ipak – nemaju empatiju, kajanje ni duboke veze s ljudima.

Victoria, žena koja se opisuje kao bivša psihopata, detaljno je ispričala kako je manipulisala oženjenim muškarcem, uništila mu brak i nestala bez trunke griže savesti. Nije to uradila iz besa ili bola – već iz dosade. Htela je da vidi dokle može da ide. Sama kaže da je to bila čista "bezosećajnost", osobina koju sada prepoznaje kao ekstremnu.

Iako psihopatija nije zvanična dijagnoza, već spada pod antisocijalni poremećaj ličnosti, stručnjaci sve više govore o njoj kao o spektru. Kod žena, ona se ređe manifestuje kroz nasilje. Češće se pokazuje kroz impulsivnost, manipulaciju, površne odnose, hladnoću u komunikaciji i nesposobnost da se osećanja drugih uzmu ozbiljno.

Kako prepoznati psihopatu? Lekar objasnio - ovo je važno

Zbog toga se često previđa. Skale za merenje psihopatije razvijene su na osnovu muških zatvorskih populacija, pa se simptomi kod žena ne uklapaju lako u postojeće obrasce. I dok su muške psihopate češće fizički agresivne, žene sa istim osobinama koriste verbalne taktike i međuljudske igre.

Ipak, mnoge žene koje prepoznaju kod sebe takve crte ne vide ih nužno kao nešto loše. Neke kažu da ih te osobine čine boljim u kriznim situacijama, jer nisu emocionalno preopterećene. Znaju kako treba da reaguju, iako ne osećaju. U poslu su hladne glave, u odnosima izračunate.

Mnoge su naučile da se ponašaju "prihvatljivo" – ne iz saosećanja, već iz znanja šta se očekuje. I dok društvo te osobine kod muškaraca često naziva "liderstvom", kod žena se i dalje posmatraju s nepoverenjem.

Žene koje govore javno o svojoj psihopatiji – poput ME Thomas ili Alice, koje dele svoja iskustva online – kažu da im je podrška zajednice pomogla da razumeju sebe i da žive funkcionalno. Koriste meditaciju, terapiju i međusobne razgovore da bi naučile da svoje osobine drže pod kontrolom.

Psihopatija kod žena ne mora da znači opasnost – ali znači drugačiji način funkcionisanja. I dok se o tome ćuti, mnoge žene ostaju neshvaćene, a njihove priče neispričane. Otvaranjem prostora za te razgovore, društvo može konačno da razume i one koje se ne uklapaju u uobičajene emotivne šablone – ali i dalje zaslužuju mesto za stolom.