Porazno! Nijedna zemlja ne može svojoj deci da obezbedi zdravo odrastanje

U pitanju su klimatske promene, ali ne samo one, 

već i vrednosti uz koje nam deca odrastaju

Nijedna zemlja na svetu ne može svojoj deci da obezbedi i zdravo odrastanje i okruženje pogodno za njihovu budućnost, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

U izveštaju se navodi da klimatske promene i loš marketing koji podstiče konzumaciju nezdrave hrane i maloletničko opijanje predstavljaju poseban rizik za decu, prenosi BBC.

SZO je zajedno sa Unicefom i naučnim časopisom Lanset (Lancet) sastavio listu od 180 zemalja na osnovu odlika koje imaju, a koje deci omogućavaju dobar razvoj i svetlu budućnost.

Rešava se jedan od najvećih problema 21. veka - kišnica postaje pijaća voda?

Neki od kriterijuma koji su se uzimali u obzir prilikom izrade popisa su zdravlje, obrazovanje, način ishrane i smrtnost dece, a zemlje su poređane i na osnovu količine ugljen dioksida koji emituju, odnosno na osnovu svog doprinosa klimatskim promenama.

Stručnjaci su zaključili da deca, ako se nastavi neodgovorno ponašanje prema planeti, neće imati budućnost.

"Svako dete na svetu danas se suočava sa egzistencijalnom pretnjom zbog klimatskih promena i komercijalnih pritisaka. Države moraju da promene svoj pristup prema zdravlju dece i mladih kako bi zaštitile svet koji će njima ostaviti", izjavila je Helen Klark iz Lanseta.

ZAGAĐENJE VAZDUHA: ovih 6 namirnica mogu vam pomoći da ublažite štetne posledice

Stručnjaci upozoravaju i da će se do 2100. godine temperatura na svetskom nivou povećati za četiri stepena, što će drastično uticati na zdravlje dece - podići će se nivo okeana, toplotni talas će postati svakodnevnica, ljudi će se loše hraniti, a proširiće se i infektivne bolesti. Prvo mesto na listi zemalja najboljih za razvoj i život dece zauzela je Norveška, drugo Južna Koreja, dok je na trećem mestu Holandija.

Na drugoj listi, koja u obzir uzima količinu emitovanja ugljen dioksida po stanovniku, one su se, međutim, našle na 156. (Norveška), 160. (Holandija) i 166. (Južna Koreja).

U regionu najbolje mesto zauzela je Slovenija koja je na listi zemalja najboljih za razvoj i život dece na 25. mestu i označena je, prema klasifikaciji Svetske banke, kao zemlja s visokim primanjima. Ali, kada je u pitanju emisija ugljen dioksida u atmosferu, ona je na 145. mestu jer emituje 159 odsto više ugljen dioksida po glavi stanovnika nego što bi, prema globalnom proseku, trebala da emituje do 2030. godine.

Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od zagađenog vazduha

Na drugom mestu je Hrvatska, koja se na "pozitivnoj listi" našla na 28. mestu, ali je zato na popisu onih koje dobro utiču na životnu sredinu čak na 114. mestu, jer emituje 51 odsto više ugljen dioksida od globalnog cilja koji je postavljen za 2030, prenosi portal Index.

Ipak, iako je u drugoj polovini liste kad je u pitanju zagađenje, najbolje je rangirana u odnosu na sve zemlje regiona. Crna Gora je zauzela 34. mesto među državama koje su dobre za svoje mlade, a među zemljama iz regiona je druga na negativnoj listi – nalazi se na 115. mestu, odmah iza Hrvatske, emitujući 54 odsto više ugljen dioksida od globalnog desetogodišnjeg cilja.

Za razliku od Slovenije i Hrvatske, Crna Gora je smeštena u kategoriju zemalja sa srednje visokim primanjima. Na 38. mestu pozitivne liste našla se Bosna i Hercegovina, koja je prema visini plata smeštena u istu grupu kao i Crna Gora, ali je od zemalja iz regiona najgore plasirana na "crnoj listi", gde je zauzela 146. mesto, jer emituje čak 181 odsto više ugljen dioksida od planiranog proseka.

6 stvari koje treba da znate o PM-10 česticama koje nas truju svaki dan

Srbija je na listi zemalja dobrih za razvoj i život dece na 48. mestu i smeštena je među zemlje sa srednje visokim primanjima, dok se na listi zagađivača našla na 126. mestu, jer emituje 89 odsto više ugljen dioksida po glavi stanovnika nego što bi trebalo.

Kako se navodi, zemlje koje su najmanje zagađene su Burundi, Čad i Somalija, koje su zauzele prva tri mesta na "crnoj listi", jer emituju svega 0,05 odsto više ugljen dioksida u odnosu na postavljeni cilj za 2030. godinu.