Sezona ambrozije počinje - šta možemo da uradimo za sebe?

Ovo je reč stručnjaka

Najveće koncentracije polena ambrozije očekuju nas ovih dana, odnosno od sredine avgusta do sredine septembra.

Na polen ove biljke alergičan je svaki deseti građanin, a najvažnije je sprečiti kontakt sa alergenom, poručuju stručnjaci.

Ambrozija je biljka koja proizvodi velike količine polena, koji sadrži visoke koncentracije različitih alergena.

Prvi simptomi na alergijske reakcije na polen ove biljke su vrlo česta kijavica, curenje nosa i peckanje očiju, a oni koju su najosetljiviji i koji se ne leče mogu da imaju i otežano disanje, kašalj, nesanicu, pa čak i astmu.

Kako pregurati sezonu alergija? Ove stvari možete i sami preduzeti.

"Kada se pojave simptomi, najbitnije je sprečiti kontakt sa alergenom", kaže dr Olika Drobnjak Tomašek, alergolog-imunolog.

To se može raditi na dva načina - u prvom redu čišćenjem površina na kojima bi mogla da se nađe ambrozija, što je bezuslovno i mora se obaviti.

Zatim treba sprečiti kontakt sa alergenom samog organizma, što znači da, ako ste bili u zelenilu, a znate ili pretpostavljate da imate taj problem iako niste bili kod alergologa na dijagnostikovanju, morate ukloniti alergen sa kose, kože i odeće, kao i sa sluznica nosa, gornjih disajnih puteva grgoljanjem najobičnijeg fiziološkog rastvora.

Jogurtom protiv alergija?

Tako se smanjuje intenzitet problema koji inače imate. Sledeći korak je uzimanje lekova.

"Međutim, uvek insistiram na tome da se, kada pacijent posumnja da ima neke alergijske probleme - u sezoni se javlja njegovo kijanje, kašljanje, curenje nosa, osipi po telu, gušenje, bronhijalna astma je vrlo česta - prvo obrati lekaru opšte prakse koji bi morao to da prepozna, a onda je validna dijagnostika neophodna u institutima za alergologiju i imunologiju", objašnjava dr Drobnjak Tomašek.

Prava prevencija se može imati samo ako sprečite kontakt sa alergenom. Nešto što je još uvek u domenu futurističke priče bila bi popravka greške na genomu, na petom hromozomu kod onih pacijenata koji su predodređeni za stvaranje najveće količine antitela na određene alergene, one koji su genetski predisponirani da im imuni sistem daje lažne signale po sistemu "ovo je napadač", a u stvari je reč o alergenu iz spoljne sredine na koji ne bi trebalo da se formiraju antitela.

Što se lečenja tiče, svi "H1" histaminici, kortikosteroidi, leukotrienski antagonisti su nešto što ublažava simptome alergije. Specifična imunoterapija kod dobro postavljene dijagnoze je za sada pravo i jedino lečenje simptoma.

Izvor: RTS, Medik