filteri close
Objavljeno: 23.01.2022. Image source: Foto: Pixabay/icsilviu

banner-sidebar

Ovo naizgled benigno ponašanje je zapravo oblik dobro skrivene psihičke torture, predstavlja ozbiljnu emotivnu i psihičku pretnju kako ga onog što je ispoljava, tako i za onoga ka kome je usmerena.

Tri su razloga zašto je neki ljudi koriste:

1. Naučen obrazac ponašanja u porodici

Neki ljudi nauče da upotrebljavaju pasivnu agresiju još u detinjstvu:

• Dete uoči da direktno iskazivanja emocija nije poželjno i prilagođava se upotrebom pasivne agresije.
• Roditelji ili staratelji ignorišu ili zanemaruju dete koje tada uči da komunicira indirektno kako bi zadovoljilo svoje potrebe.
• Roditelji ili staratelji sami koriste pasivnu agresiju i/ili imaju problema sa otvorenom i iskrenom komunikacijom.

Mnogi od naših najukorijenjenijih obrazaca ponašanja su naučeni u najranije dobu. Sa vedrije strane, to znači da negovatelji mogu efikasno preneti pozitivne kvalitete kao što su ljubaznost, humor i empatija. Ali da sa druge strane, mogu namerno ili nenamerno da prenesu i nezdrav odnos prema ljutnji.

Lenjost - opasna bolest, kako pronaći svrhu i organizovati svoje vreme

Ako se roditelji ponašaju pasivno-agresivno jedno prema drugom ili prema svom detetu, dete može usvojiti iste navike. Ako roditelji ignorišu iskazane potrebe deteta, ili ga zbog njih kažnjavaju, dete se može pronaći skrivene, „pasivne“ načine da ih zadovolji. U ovim slučajevima, pasivna agresija postaje naučena veština preživljavanja. 

Za one odrasle koji su naučili pasivnu agresiju na ovaj način, odučavanje od ovakvog načina ponašanja trebalo bi da kombinuje sa svešću kako su taj model usvojili.

2. Nedostatak svesti o svom ponašanju i pravilnim veštinama komunikacije

• Pojedincu nedostaje svest da se ponaša pasivno-agresivno.
• Pojedincu nedostaju veštine za otvorene, smislene razgovore.
• Pojedinac biva potpuno preplavljen direktnim sukobom i odlučuje se za indirektne oblike izražavanja.

Ove pasivno-agresivne osobe moraju početi da razvijaju svoju svest, izgrađujući sposobnost uočavanja sopstvenih obrazaca. Oni takođe mogu potražiti pomoć terapeuta da počnu da uče nove, zdravije načine da se nose sa besom.

3. Pasivna agresija se pokazala kao uspešan pristup

U ovim situacijama pojedinac:

• Smatra pasivnu agresiju zadovoljavajućom.
• Koristi pasivnu agresiju da bi izbegao posledice svojih dela.
• Dobija suptilnu moć izbegavanjem konfrontacije.
• Ne želi da vodi direktan razgovor.
• Pasivna agresija je već pokazala rezultate, tako da i dalje nastavlja da je koristi.
• Ne veruje da druga osoba zaslužuje vreme i poštovanje potrebno za direktnu komunikaciju.

Kako biti pažljiviji u komunikaciji sa kolegama na poslu?

Pasivna agresija može učiniti da se osoba oseća moćno. Drugima će možda biti teže da da je uoče i da joj se suprostave, omogućavajući agresoru da izbegne posledice svojih dela na poslu ili kod kuće. Pasivno-agresivna osoba može videti koliko je prikrivena agresija efikasna i otkriti da je okretanje ka komplikovanijim, emocionalno iskrenim oblicima rešavanja sukoba neverovatno teško. Neki možda ne poštuju osobu sa kojom razgovaraju ili uživaju u moći manipulisanja na način koji je teško odrediti. U ovim situacijama, učenje direktnog sukoba je težak zadatak jer osoba možda nije motivisana da se promeni.

Ako primetite da ste pasivno-agresivni, razmislite odakle to potiče. Da li ste se uvek okretali ovakvom načinu komuniciranja? Kada mislite da je to počelo? Na koji način vam pasivna agresija služi? Kada vam ne uspeva? Kroz tu analizu, promena može da počne.