Kako biti pažljiviji u komunikaciji sa kolegama na poslu?

Gotovo svaki opis posla navodi dobru komunikaciju kao zahtevanu veštinu. Međutim, većina nas svakodnevno doživi barem jednu pogrešnu komunikaciju. Zašto?

Prvo, izuzetno precenjujemo značaj izgovorenih reči a zanemarivanje neverbalnu komunikaciju. Čak i ako ne govorite ništa, govorite nešto. Ustvari, 93% komunikacije zapravo se odnosi na govor tela, ton i naglasak, a ne na sadržaj ili reči koje se izgovaraju.

Imajte na umu da li i govor tela i ton odgovaraju poruci koju šaljete.

Ovo je lakše reći nego učiniti. Prvo, zahteva da budete u trenutku - ne samo mentalno, već i fizički koncentrisani. Takođe, zahteva da budete svesni šta zaista osećate u ovom trenutku. Ponekad nas oda neverbalna komunikacija. Na primer, možda želite da pomognete u rešavanju problema između kolega, ali ste nenamerno naklonjeni kolegi koji vam se više sviđa ili mu više verujete.

Obratite pažnju na govor tela druge osobe da biste videli da li je vaša poruka nameravali onako kako ste nameravali i usmeno razjasnili svoju nameru.

Istraživanje potvrdilo: Na kakve poruke reaguju tinejdžeri

Ako budete pažljivi u svojoj neverbalnoj komunikaciji, ponekad će to zahtevati da izričito saopštite zašto postoji prekid veze između vašeg tela i vaše poruke. Na primer, možda ćete morati da kažete: „Zanima me šta imate da kažete – malo mo je hladno, pa moram da prekrstim ruke“. Možda deluje zamorno, ali mali gest može održati odnos i razgovor otvorenim.

S obzirom na to da živimo u tehnološko doba telefonskih poziva, e-pošte i društvenih mreža, mnogo puta ne možemo da vidimo ili čujemo govor tela ili ton poruke. Dakle, hajde da razgovaramo i o preostalih 7 % komunikacije.

Važno je da budete pažljivi sa upotrebom određenih reči. Ovo je nezgodno u stresnim situacijama poput kratkih rokova ili kada su napravljene greške. 

Loš posao je LOŠ po mentalno mentalno zdravlje!

Proverite da li koristite neke od sledećih izraza:

• Pokušavajući da dokažete da ste u pravu: „Da vam kažem šta se dogodilo / činjenice“ ili „Grešite“.
• Reći osobi šta „treba“ ili „bi trebalo“ da učini: „Trebalo je da to učiniš na ovaj način“.
• Uslovljavanje osobe sa „ili nečim“ ili „ako ne želiš“: „Popravi ovo sada ili .“
• Negiranje nečijeg doživljaja: „Većina ljudi ne reaguje ovako“ ili „Ne razmišljate ispravno“.
• Ne ostajući usredsređeni na stvarni problem ili iznoseći stvari iz prošlosti: „Ovo je isto kao projekat od pre dve godine“ ili „I prošle nedelje ste kasnili“.
• Označavanje osobe pre nego ponašanja: „Neuredan si“ ili „Ovo pokazuje koliko si nesavestan“.
• Umanjenje bilo kakvih pozitivnih rezultata sa „ali“: „Imate toliko potencijala, ali ...“ ili „Vi ste inteligentna osoba, ali ...“
• Ispitivanje: „Zašto si to uradio ?!“
• Preskakanje pretpostavki: „Jasno je da imate problem sa njima“ ili „Imate problem sa bilo kojom rutinom“.
• Minimiziranje: „Ako mislite da je to loše ...“ ili „To nije ništa, ono što sam morao da uradim je ...“
• Odbacivanje vašeg udela u problemu / rešenju: „Pametni ste - shvatićete ovo“ ili „Vaš posao je da to shvatite“.

5 načina da pomognete kolegi ili koleginici koji pate od hronične bolesti

Preokrenite takav način komunikacije u otvoreniji stil.

Vežbanje odgovarajuće komunikacije u manje stresnim vremenima pomoći će  da razvijete  tu naviku. Umesto da koristite gore navedene ubice razgovora, umesto njih isprobajte ove pristupe:

• Razgovarajte o svojim doprinosima rezultatu: „Shvatam da vas ranije nisam pitao kako se stvari odvijaju.“
• Pojasnite koji ste rezultat/cilj očekivali: „Očekivao sam da je ovo završeno juče.“
• Izrazite posledice na tim ili na nivo hitnosti da biste opravdali bilo koji prigovor: „Ako se ovo odloži, propustićemo datum lansiranja“.
• Prepoznajte da je vaša perspektiva subjektivna i zamolite ih da razgovaraju o svom iskustvu: "Iz moje perspektive, izgleda da poruka nije stigla. Kakav je vaš stav?"
• Pitajte za njihov proces / priču: „Možete li da opišete korake koje ste preduzeli?“
• Izvinite se ili naglas prepoznajte kada zaobiđete ili postanete emotivni. Ovo pomaže u demonstriranju ranjivosti i posvećenosti da ostanete otvoreni: „Žao mi je, bio sam frustriran i pokrenuo stare probleme koji nisu bitni za ovaj projekat, molim vas, nastavite.“
• Ne ublažavajte udarac neiskrenim komplimentima. Ako postoje istinski pozitivni delovi, razgovarajte o njima i razgovarajte o tome kako ih iskoristiti da se prevaziđu praznine: "Iako je projekat kasnio, konačna verzija je bila besprekorna. Napravimo ga kao obrazac da bismo ubrzali proces sledeći put."
• Prelazak sa jezika žrtve na jezik vlasnika: Umesto „Iznervirali ste me“, recite „Osećao sam se frustrirano kad ...“
• Postavite više pitanja, a zatim testirajte pretpostavke: „Dakle, ono što čujem je da ...“

Zapamtite da svakoj diskusiji treba dati dovoljno vremena; dodeljivanje previše vremena je bolje od pokušaja žurbe sa rešavanjem. Budite ljubazni, komunicirajte o svojim sumnjama i zajedno pronađite rešenja.