4 najčešće zablude o margarinu

Šta je istina, a šta je mit?

Ima li u margarinu transmasti i koliko je tačna tvrdnja da ga deli samo jedan molekul?

Možemo ih nazivati urbanim mitovima, dezinformacijama ili zabludama – svima je poznato da oko margarina već dugo kruže priče u koje je vrlo lako poverovati. Iako ih je lako osporiti, a nemoguće dokazati, one su ipak još uvek tu oko nas.

Ima li margarin transmasti (zajedničko ime za nezasićene masti sa transizomernim masnim kiselinama, koje povećavaju rizik od koronarne srčane bolesti) i ima li istine u tvrdnji da ga od plastike deli samo jedan molekul.

Meki i ukusni zalogaji: Zapečene tortilje punjenje povrćem i trapistom

1. Masti u margarinu nisu dobre?

Istina je da margarin sadrži masnoće, ali nisu sve masnoće iste. Masnoće u margarinu najvećim delom su nezasićene masne kiseline, a za njih se u nizu istraživanja pokazalo da imaju pozitivan učinak na zdravlje. Zato ih popularno nazivamo dobrim mastima. Najčešće ih nalazimo u biljnim uljima, a upravo od njih se margarin i proizvodi.

Sve su češći i margarini sa omega-3 masnim kiselinama, što je zapravo posebna kategorija nezasićenih masnih kiselina koje naše telo ne može proizvesti, a nužni su nam za život. Tako margarin sa omega-3 (poput omegola) ne samo da ne goji, nego čak doprinosi snižavanju krvnog pritiska, sprečava nastanak krvnih ugrušaka, pa time i smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Koliko je zdrava jedna čaša vina?

2. Od plastike ga deli samo jedan molekul?

Potpuna besmislica! Plastika se sastoji od organskih polimera i proizvodi se najčešće od nafte ili plina, a margarin se proizvodi od jestivih biljnih ulja. Hemijski sastav može se izraziti formulama samo kod čistih stvari, poput vode (H2O znači da svaka molekula vode imaju dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika).

Hrana koju jedemo po pravilu je mešavina različitih sastojaka, pa se njen hemijski sastav izražava kroz delove pojedinih komponenti. Delovi komponenti presudno određuju sastav stvari, a male varijacije u strukturi mogu značiti velike razlike u konačnom proizvodu.

Stoga razlika u broju i sastavu molekula ne govori baš ništa o konačnom izgledu ili učinku proizvoda. Najbolji primer je vodonikov peroksid (H2O2) koji koristimo kao antiseptik. Iako ga od vode deli doslovno samo jedan atom kiseonika, niko razuman neće poverovati da je voda opasna za zdravlje samo zato što je slična vodonik-peroksidu.

Da li je loše po zdravlje ako danima jedemo istu hranu?

3. Pun je opasnih transmasti?

Nisu svi margarini isti. U samim počecima proizvodnje neki su imali visoke udele transmasti. Tada se uopšte nije znalo kakav je njihov uticaj na ljudski organizam. Tek u proteklih dvadesetak godina istraživanja su povezala transmasti s većom učestalosti kardiovaskularnih bolesti.

Proizvođači margarina brzo su reagovali, promenili standarde proizvodnje i počeli da koriste poboljšane procese. Rezultat su margarini od sirovina visokog kvaliteta, praktično bez imalo transmasti.

"Hrana za sirotinju" je hranljiva, zdrava i puna proteina!

4. Povećava holesterol u krvi?

Upravo suprotno! S obzirom na to da se proizvodi od biljnih ulja i uopšte ne sadrži holesterol, margarin mogu konzumirati i osobe koje pate od povišenog holesterola u krvi. Saveti o izbegavanju masnoća u prehrani danas se smatraju pogrešnima, čak i potencijalno štetnima.

Većina stručnjaka za ishranu savetuje da nam masnoće čine do 30 odsto dnevnog unosa kalorija, kod dece čak i do 40 odsto, jer su masnoće najvažniji izvor energije za telo. Pritom bi dve trećine masnoća trebalo da čine nezasićene masne kiseline, a upravo je to količina masnoća koja je uobičajena u margarinima.