Da li su stalne analize krvi postale trend? Šta zaista treba proveravati, a šta nije potrebno?

Otvorite Instagram ili TikTok i gotovo je sigurno da ćete naići na video u kojem neko objašnjava kako je godinama bio umoran, imao problem sa opadanjem kose ili nije mogao da smrša – sve dok nije otkrio da mu je feritin bio nizak, vitamin D u deficitu ili insulin "van ravnoteže".

U komentarima se često mogu pročitati pitanja poput: "Kako ste uopšte saznali da vam je feritin nizak?" ili "Koje sve analize treba da uradim?"

Da li je zaista potrebno redovno raditi desetine laboratorijskih analiza ili je reč o novom zdravstvenom trendu?

Zašto su laboratorijske analize postale toliko popularne?

Poslednjih godina sve više ljudi želi da aktivno brine o svom zdravlju. To je svakako pozitivan trend. Međutim, društvene mreže su stvorile utisak da gotovo svaka tegoba ima jednostavno laboratorijsko objašnjenje i da se odgovor krije u još jednoj analizi krvi.

Istovremeno, privatne laboratorije danas nude veliki broj paketa analiza koji su lako dostupni, pa mnogi ljudi odlučuju da ih urade i bez preporuke lekara.

Preventiva jeste važna, ali medicina upozorava da više analiza ne znači nužno i bolju brigu o zdravlju.

Kako ljudi saznaju da imaju nizak feritin?

Feritin je protein koji pokazuje koliko organizam ima zaliha gvožđa. Važno je znati da feritin nije deo standardne kompletne krvne slike, već se određuje posebnom analizom.

Najčešće se proverava kada osoba ima simptome ili pripada grupi sa povećanim rizikom.

Lekar može preporučiti određivanje feritina ukoliko postoje:

• dugotrajan umor i iscrpljenost;
• opadanje kose;
• vrtoglavice;
• bledilo;
• otežana koncentracija;
• ubrzan rad srca;
• obilne menstrualne cikluse;
• trudnoća ili planiranje trudnoće;
• sumnja na anemiju.

Naravno, postoje i osobe koje samoinicijativno urade proširene analize u privatnim laboratorijama i tako otkriju da imaju niske rezerve gvožđa.

Da li nizak feritin znači da imate anemiju?

Ne nužno.

Organizam može imati smanjene zalihe gvožđa, dok su hemoglobin i kompletna krvna slika još uvek uredni. To se naziva nedostatak gvožđa bez anemije.

Kod nekih ljudi to može izazvati simptome poput umora ili opadanja kose, dok drugi nemaju nikakve tegobe.

Zbog toga se rezultat feritina nikada ne tumači izolovano. Lekar ga procenjuje zajedno sa kompletnom krvnom slikom, vrednostima gvožđa, transferrina, C-reaktivnog proteina (CRP) i kliničkom slikom pacijenta.

Da li zdrava osoba treba stalno da radi analize?

U najvećem broju slučajeva – ne.

Velike stručne organizacije ne preporučuju rutinsko određivanje velikog broja laboratorijskih parametara kod potpuno zdravih osoba bez simptoma.

Razlog je jednostavan: svaka analiza ima određeni procenat lažno pozitivnih ili graničnih rezultata. Što više testova uradite bez jasne medicinske indikacije, veća je verovatnoća da će neki rezultat odstupati, iako zapravo ne postoji bolest.

To može dovesti do:

• nepotrebne zabrinutosti;
• dodatnih analiza;
• skupih pregleda;
• nepotrebnog lečenja ili uzimanja suplemenata.

Koje analize imaju smisla u preventivi?

Preventivni pregledi su veoma važni, ali treba da budu prilagođeni uzrastu, polu, porodičnoj anamnezi i faktorima rizika.

Šta znače povišeni enzimi jetre AST i ALT?

Najčešće se u okviru sistematskih pregleda rade:

• kompletna krvna slika;
• šećer u krvi;
• lipidni status (holesterol i trigliceridi);
• funkcija bubrega;
• jetreni enzimi;
• analiza urina.

Dodatne analize, poput feritina, vitamina B12, vitamina D, hormona štitaste žlezde ili insulina, rade se kada za to postoji medicinski razlog ili preporuka lekara.

Zašto nije dobro tumačiti rezultate na svoju ruku?

Internet i društvene mreže često pojednostavljuju medicinske informacije.

Na primer, osoba može zaključiti da joj je uzrok umora nizak feritin samo zato što je pročitala nečije iskustvo na Instagramu. Međutim, isti simptom mogu izazvati:

• poremećaji rada štitaste žlezde;
• nedostatak sna;
• hronični stres;
• depresija i anksioznost;
• infekcije;
• bolesti srca;
• dijabetes;
• brojna druga zdravstvena stanja.

Zbog toga laboratorijski nalazi predstavljaju samo jedan deo dijagnostike.

Kako pronaći pravu meru?

Najbolja preventiva nije u tome da svakog meseca proveravate nove biomarkere, već da redovno odlazite na sistematske preglede, razgovarate sa svojim izabranim lekarom i radite analize koje imaju smisla za vaše godine, tegobe i zdravstveno stanje.

Laboratorijske analize su izuzetno vredan alat savremene medicine, ali samo kada se koriste ciljano i kada se rezultati tumače u odgovarajućem kliničkom kontekstu.

Drugim rečima, nije cilj imati što više laboratorijskih nalaza, već dobiti prave informacije koje će zaista pomoći u očuvanju zdravlja.

Šta sve može da pokaže analiza KRVNE SLIKE?