Kad um odlazi na počinak, ali mozak ne spava: Sindrom eksplodirajuće glave

Šta se krije iza sindroma ovako zvučnog imena?

Predstavite sebi ovu situaciju: sklapate oči nakon dugog dana, polako tonete u san, a onda odjednom – BUM! Zvuk nalik eksploziji, pucnju ili električnom prasku prolama se u vašoj glavi. Budite se uznemireni, srce vam lupa, gledate oko sebe, ali sve je mirno. Niko drugi nije čuo ništa. Zvuk je postojao samo u vašoj glavi.

Ako vam je ovo poznato, verovatno ste iskusili fenomen poznat kao "sindrom eksplodirajuće glave". Uprkos zastrašujućem imenu, ovo stanje nije opasno po zdravlje, mada može izazvati značajnu uznemirenost i strah.

Sindrom eksplodirajuće glave (SEG) pripada grupi poremećaja koji se javljaju u prelaznim fazama između budnosti i sna. Osobe koje ga dožive opisuju različite zvučne senzacije: prasak, pucanj, eksploziju, zvuk razbijanja stakla, grom ili osećaj električne struje koja prolazi kroz glavu. Neki ljudi uz zvuk vide i blesak svetlosti ili osećaju fizičke trzaje.

Nova saznanja o nesanici: San ne mora biti savršen

Naučnici još uvek nisu potpuno sigurni šta tačno izaziva ove zvučne halucinacije. Vodeća teorija sugeriše da se radi o vrsti kratkotrajnog neurološkog "kratkog spoja" tokom prelaska mozga iz budnog stanja u stanje sna. Tokom ovog prelaza, aktivnost našeg mozga se menja i različiti delovi mozga se postepeno isključuju. Kod sindroma eksplodirajuće glave izgleda da neki neuroni zaduženi za slušne funkcije iznenada okidaju, što stvara iluziju glasnog zvuka.

Stres, iscrpljenost i neredovan raspored spavanja često se povezuju s pojavom ovih epizoda. Sindrom se češće javlja u periodima povećanog stresa ili velikog umora.

Iako zvuči dramatično, sindrom eksplodirajuće glave nije povezan s ozbiljnim zdravstvenim problemima. Ne radi se o epilepsiji, moždanom udaru niti o neurološkom oštećenju. Međutim, posledice mogu biti psihološke prirode. Mnogi ljudi razviju anksioznost ili strah od odlaska na spavanje, što može dovesti do nesanice i dodatnog stresa.

Da li teško ćebe poboljšava spavanje - šta kažu eksperti?

Dugo se smatralo da je sindrom eksplodirajuće glave retka pojava, ali novija istraživanja pokazuju da je mnogo češći nego što se mislilo. Prema studijama, oko 10-15% ljudi doživelo je barem jednu epizodu ovog sindroma.

Zanimljivo je da se češće javlja kod žena, a prvi put se obično pojavljuje u odraslom dobu, mada postoje slučajevi i kod dece. Mnogi ljudi nikad ne prijave ove simptome lekarima. Misle da su sanjali, halucinirali ili čuli zvuk iz okoline.

Mnogi ljudi dugo misle da su jedini kojima se ovo dešava. Ne govore nikome o tome jer se plaše da će drugi misliti da izmišljaju ili da imaju psihičke probleme. Tek kada saznaju da se radi o poznatom fenomenu, osećaju olakšanje.

Pošto sindrom eksplodirajuće glave nije medicinski opasno stanje, lečenje se fokusira na smanjenje stresa i poboljšanje kvaliteta sna. Uspostavljanje zdrave rutine spavanja je ključno. Takođe pomažu tehnike opuštanja pre spavanja, smanjenje konzumacije kofeina i alkohola uveče, stvaranje prijatnog okruženja za spavanje i ograničavanje vremena pred ekranima. Za teže slučajeve, lekari ponekad prepisuju antidepresive u malim dozama.

Ako doživljavate slične simptome, važno je da znate da niste sami i da verovatno nema razloga za brigu. Međutim, ako vas ove epizode značajno uznemiravaju, razgovarajte sa lekarom koji može isključiti druge uzroke i ponuditi strategije za olakšavanje simptoma.