filteri close
Objavljeno: 16.01.2025. Image source: Pixabay/engin akyurt
300x600

Istraživanja pokazuju da prekidi u spavanju nisu štetni za zdravlje i da su prirodni za čoveka

Dugo se mislilo da je neprekidan san od sedam do osam sati ključan za zdravlje. Nova istraživanja su, međutim, donela drugačiji pogled na prekide u spavanju i na nesanicu.

Istorijski dokazi već su ukazivali da ljudi nisu uvek imali neprekinut noćni odmor. Pisma i dnevnici iz prošlosti svedoče o noćima ispunjenim raznim aktivnostima. Ljudi su često prekidali san zbog crkvenih obreda, brige o deci i bolesnicima, ili zbog prirodnih nepogoda.

Dr Tim Hern sa Univerziteta Kembridž je pronašao da je upravo sposobnost funkcionisanja uz manje sna bila evolucijska prednost, naročito kod žena. Nekoliko studija je potvrdilo da žene bolje podnose nedostatak sna.

Umor koji ne prolazi - šta nam telo poručuje?

Profesor Rodžer Ekir je u svom istraživanju otkrio da su ljudi sve do Industrijske revolucije normalno spavali u dva dela. Ovaj obrazac se u mediteranskim zemljama zadržao do nedavno zbog običaja sijeste. I danas mnogi domorodački narodi spavaju na ovaj način.

Još jedno ohrabrujuće otkriće dolazi sa SUNY Medicinskog univerziteta. Profesor Rodžer Vong je ustanovio da ljudi koji imaju prekide u snu imaju čak 40% manje šanse da obole od demencije u poređenju sa onima koji spavaju u kontinuitetu.

Nauka je otkrila i zašto se noću često osećamo uznemireno. Posle ponoći naš um radi drugačije - evolucijski smo programirani da budemo oprezniji. Delovi mozga koji kontrolišu emocije ulaze u stanje odmora, pa teže razmišljamo racionalno.

Kada noć postane preglasna: Hrkanje može ozbiljno da poremeti život

Zanimljivo je i istraživanje dr Krisa Barnsa sa Univerziteta u Derbiju. On je otkrio da gledanje u noćno nebo smiruje i pomaže da se osećamo povezanije sa svetom oko sebe.

Najnovije studije ističu značaj mraka za kvalitetan san. Naučnici preporučuju smanjeno osvetljenje uveče i potpuni mrak tokom noći. Ovo odgovara našim dalekim precima koji su spavali u mračnim pećinama, a naša tela su i dalje programirana da najbolje funkcionišu u takvim uslovima.