Kada prekomerno vežbanje postaje problem?

Oni koji preterano vežbaju često su hvaljeni zbog njihove motivacije i samodiscipline. Ali dovedeno do krajnosti, ovo ponašanje može imati ozbiljne posledice.

U jednoj od najvećih studija o prekomernom vežbanju kod poremećaja u ishrani, prekomerno vežbanje je definisano kao bilo šta od sledećeg:

• Količina vežbanja koja ometa spavanje, poslovne aktivnosti ili druženje
• Trening koji je trajao preko tri sata dnevno i izaziva uznemirenost ako pojedinac nije u prilici da vežba
• Česta vežba u neprikladno vreme i na neprikladnim mestima i malo ili nimalo pokušaja da se suzbije takvo ponašanje
• Vežbanje uprkos ozbiljnijim povredama, bolesti ili medicinskim komplikacijama.

Veza sa poremećajem u ishrani

Preterano ili motivisano vežbanje je uobičajena komponenta različitih vrsta poremećaja u ishrani, poput, anoreksije, bulimije i mišićne dismorfije, kao i drugim specifičnim poremećajima ishrane. U slučaju restriktivnih poremećaja u ishrani, uključujući anoreksiju, postoje čak i neki dokazi da povećana vežba može biti osnovna biološka reakcija.

Preterano vežbanje kod anoreksije  povezano je sa  mlađim pacijentima i većim stopama anksioznih/opsesivnih i perfekcionističkih osobina.

Anoreksija: Kako da znate da li imate ovaj poremećaj ishrane

Kod bulimije, vežbanje postaje ponašanje kojim se kompenzuje prejedanje, uz samoizazvano povraćanje, ali i povremeni post, kao i upotrebu laksativa, diuretika. Povezano je sa većom osnovnom ozbiljnošću poremećaja u ishrani, kao i lošijim ishodom lečenja.

Prekomerno vežbanje je čest simptom i mišićne dismorfije, stanja koje ponekad pogađa bodibildere. Ponekad je poznata i kao "obrnuta anoreksija". Trenutno se ovaj poremećaj dijagnostički klasifikuje kao tip telesnog dismorfnog poremećaja u odnosu na poremećaj u ishrani.

Mišićnu dismorfiju karakteriše uporno uverenje da osoba nije dovoljno mišićava, uključujući ekstremni program vežbanja i unos ishranom dizajniran za povećanje mase (često sa fokusom na proteine). Suplementi i steroidi se ponekad koriste u potrazi za mišićima.

Rizici

Vežbanje kod pacijenata sa poremećajima u ishrani može biti opasno. Pacijenti mogu da vežbaju i da ne nadoknađuju energiju, izlažući sebe riziku od raznih ozbiljnih medicinskih komplikacija. 

Ove komplikacije mogu uključivati neravnotežu elektrolita, probleme sa srcem, gubitak mišića, povrede i iznenadnu smrt.  

Pacijenti sa anoreksijom često imaju slabe kosti i tako generalno mogu imati veće šanse da dožive frakture; fizički napor povezan sa prekomernim vežbanjem pogoršava ovaj rizik.

Oporavak posle lečenja poremećaja u ishrani

Preterano vežbanje neposredno nakon otpusta iz bolnice je značajan signal povratka problema. 

Iz ovog i drugih razloga, uobičajeno je da stručnjaci za lečenje preporučuju prestanak vežbanja kod osoba sa poremećajima u ishrani dok se ne oporave. 

Znaci i simptomi

Preterano vežbanje može biti teško razlikovati, posebno među sportistima. Ključna karakteristika koja određuje da li je vežba problematična leži manje u količini aktivnosti nego u motivaciji i stavovima iza nje: osećanje vežbanja kao prinude; vežbanje prvenstveno radi uticaja na oblik i težinu; i osećanja krivice nakon propuštanja treninga.  

Preopterećenost može biti i fizička i mentalna. Evo kako da prepoznate znake da trpite preveliko opterećenje i kako da se zaštitite od povreda i sindroma izgaranja

Profesionalni sportista može da vežba više nego osoba sa poremećajem u ishrani, ali bismo mogli da definišemo vežbanje osobe sa poremećajem u ishrani kao preterano, dok profesionalni sportista možda nema stavove o vežbanju koje bi mogli da se kvalifikuju kao preterani ili problematični.

Treba napomenuti i da je broj slučajeva poremećaja u ishrani većimeđu sportistima, posebno u sportovima koji naglašavaju vitkost nego u opštoj populaciji. Prema tome, sportisti koji pokazuju znake poremećaja u ishrani treba da potraže pomoć.

Lečenje

Ako vi ili neko koga poznajete pokazuje znake preteranog vežbanja i/ili poremećaja u ishrani, lečenje koje uključuje psihoterapiju, može pomoći u rešavanju poremećaja i opsesije vežbanjem. Kognitivno-bihejvioralna terapija, koja pomaže da se modifikuju ponašanja kao i osnovna uverenja o vežbanju, može pomoći pojedincima da razviju umerenost i ravnotežu.