Preopterećenost može biti i fizička i mentalna. Evo kako da prepoznate znake da trpite preveliko opterećenje i kako da se zaštitite od povreda i sindroma izgaranja

Prekomerno naprezanje ne znači da ste slabi ili da ne možete nešto učiniti. To je samo znak da vaše telo ili um treba da se odmore. 

Ako ste sportski takmičar ili imate posao koji zahteva da budete u stalnom pokretu, verovatno vam je poznat zamor. Mnoga zanimanja i hobiji zahtevaju ponavljane i kontinuirane aktivnosti.

Međutim, moguće je i preterati. Ovo može biti stresno za vaše telo i um - što može dovesti do preopterećenja.

Prekomerno naprezanje može dovesti do bola, nelagodnosti ili čak povrede. Zbog toga je važno paziti na svoja ograničenja i slušati svoje telo.

Dobra vest je da se možete zaštititi od preopterećenja. 

Šta je preopterećenje?

Kada se premorite preko svojih mogućnosti, to je poznato kao preopterećenje. To uključuje fizički ili mentalni napor koji prevazilazi vaše trenutne sposobnosti.

Preopterećenje zavisi od mnogih faktora, kao što su:

• starost
• medicinska istorija
• okruženje ili radno mesto
• određena aktivnost ili zadatak

Zbog ovih faktora, različiti ljudi će postati prenapregnuti u različitim tačkama. Svi imamo svoje fizičke i mentalne granice.

Preopterećenje može dovesti do ozbiljnih povreda, poput:

• sojeva
• uganuća
• preloma

To može ograničiti vašu sposobnost da nastavite da se bavite nekom aktivnošću u budućnosti.

Šta može izazvati preopterećenje?

Tipično prekomerno naprezanje povezano je sa određenim aktivnostima ili pokretima.

Ponavljajući pokreti

Kada više puta pomerate zglob ili mišić tokom dužeg vremenskog perioda, to može dovesti do prenaprezanja. Ponavljajući pokreti mogu opteretiti vaše telo, što dovodi do bola ili nelagodnosti.

Ponavljajući pokreti su često povezani sa aktivnostima poput:

• rad sa računarskim mišem
• kucanje ili pisanje
• radeći na montažnoj traci
• udaranje ili bacanje lopte
• sportski trening
• sviranje muzičkih instrumenata
• šivenje ili pletenje

Nepravilna tehnika

Prekomerno naprezanje može proizaći iz pogrešnog obavljanja neke aktivnosti ili zadatka. Ovo može stvoriti stres u vašim mišićima, kostima, zglobovima i vezivnom tkivu i prouzrokovati povrede od prenaprezanja.

Primeri nepravilne tehnika su:

• nepravilno dizanje predmeta
• loše držanje u sedećem položaju
• stajanje u nezgodnim položajima
• nepravilna tehnika tokom vežbanja
• ne nošenje zaštite za kolena dok se kleči
• korišćenje pogrešne opreme (poput stolica bez naslona za leđa)

Nagli pokreti tela

Nagli, snažni pokreti mogu prouzrokovati preopterećenje. Verovatnije je da će se to dogoditi ako je vaša tehnika nepravilna.

Nagli pokreti koji koji mogu dovesti do povreda su:

• izvrtanje
• savijanje
• guranje
• povlačenje
• bacanje
• dohvatanje.

Produžena aktivnost

Ako neprestano radite neku aktivnost bez redovnih pauza, na kraju ćete postati umorni. Prekomerni fizički napor može biti težak za vaše telo.

Dugotrajne aktivnosti mogu biti povezane sa:

• preterano treniranje
• obavljanje previse fizičkih aktivnosti previše dana zaredom ili bez dovoljno pauza za odmor

Slično tome, možete razviti mentalno prenaprezanje nakon dužeg fokusiranja na kognitivnu aktivnost. Na primer, možda ćete se osetiti mentalno izgaranje nakon mnogo sati učenja ili rada.

Ekstremne temperature

Još jedan potencijalni uzrok je obavljanje aktivnosti na ekstremnim temperaturama.

Kada je veoma toplo ili hladno, vaše telo mora da se potrudi da bi održalo normalnu temperaturu. Kao rezultat, možda ćete morati da se napornije bavite osnovnim aktivnostima, što rezultira prekomernim naporima.

Kako prepoznati sindrom karpalnog tunela i zašto je važno što pre početi s lečenjem

Prenaprezanje zbog ekstremnih temperatura često je povezano sa aktivnostima poput  rada ili vežbanja na otvorenom.

Koji su znaci i simptomi prenaprezanja?

Ako ste se preterali, možda ćete imate sledeće znake i simptome:

Bol

Bol je uobičajeni znak da se previše naprežete. Možda osetite oštar bol. To takođe može biti osećaj pečenja, peckanja, pulsiranja ili štipanja.

Ako vas boli, odmah zaustavite aktivnost. Odmorite se i napravite pauzu. Ako se bol nastavi ili pogorša, razgovarajte sa svojim lekarom.

Povreda 

Povreda usled prekomerne aktivnosti ili ponavljajuća povreda deformacije, obično se polako razvija tokom vremena. Neki primeri uobičajenih povreda su:

• sindrom karpalnog tunela
• stresni prelomi
• teniski lakat

Uobičajeni simptomi povreda prekomerne upotrebe su:

• bol
• trnci
• utrnulost
• ukočenost
• slabost u pogođenom području

Moguće je da ove simptome osećate samo kada radite određenu aktivnost.

Obično ćete morati da posetite lekara, kako bi vam pomogao u lečenju ove vrste povreda. Lečenje povreda sojeva koje se često ponavljaju:

• osiguravanje pogođenog područja udlagom ili steznikom
• injekcije steroida
• lekovi za smanjenje upale i bola
• vežbe za jačanje pogođenog područja
• menjanje tehnika i izbegavanje položaja koji prekomerno šire pogođeno područje

Umor

Još jedan uobičajeni simptom je umor. Može biti fizički ili mentalni, u zavisnosti od uzroka prenaprezanja.

Znaci fizičkog zamora:

• “teške” ruke / noge , čak i kada radite aktivnosti niskog intenziteta
• uporna bol
• loše fizičke performanse
• spor oporavak nakon treninga

Mentalni zaumor može izazvati simptome kao što su:

• moždana magla
• poteškoće sa koncentracijom
• povećana stres ili anksioznost
• promene raspoloženja
• depresija

U oba slučaja, izbegavajte da se primorate da radite duže vreme.

Dozvolite sebi da se odmorite i usredsredite se na zdrave životne navike, poput:

• unošenje hranljivih namernica
• blaži oblici vežbanja
• hidriranost
• kvalitetan san

Povećane povrede ili bolesti

Prekomerno naprezanje otežava vašem telu da zaraste nakon napornih aktivnosti. Isto tako, može oštetiti vaš imunološki sistem, čineći vas sklonijim bolestima.

Ako se i dalje povređujete ili bolesite, možda je vreme da napravite mentalnu ili fizičku pauzu od onoga što ste radili. Opet, zdrava prehrana i dovoljno spavanja mogu pomoći vašem telu da se oporavi.

Otežano disanje

Ako tokom fizičkog zadatka ne možete da dišete, pokušajte da smanjite intenzitet aktivnosti.

Izbegavajte zadržavanje daha i duboko dišite kako biste pomogli telu i mozgu da dobiju kiseonik koji im je potreban. Duboko disanje takođe može pomoći vašem telu da se opusti.

Kako izbeći prekomerno naprezanje?

Postoje načini da se izbegne fizičko prenaprezanje tokom rada ili fizičkih aktivnosti.

Sledite ove savete za sprečavanje fizičkog sagorevanja i povreda:

• Zagrejte mišiće pre nego što započnete neku aktivnost i istegnite posle aktivnosti.
• Pravite pauze svakih 30 minuta, pogotovo ako obično ostanete u istom položaju mnogo sati.
• Radite vežbe, poput vežbi za zglobove, kako biste održali zglobove zdravim.
• Naučite odgovarajuću tehniku i formu za zadatak ili vežbu koju radite. Zatražite pomoć ako ne znate koji je tačan obrazac.
• Podignite teške predmete nogama, a ne leđima. Savijte kolena pre podizanja bilo kakvih teških predmeta, a predmete držite blizu tela.
• Izbegavajte prekomerno vežbanje i promenite svoju rutinu.
• Pokušajte da uključite najmanje 1 dan odmora nedeljno u svoju fitnes rutinu.
• Ne pokušavajte previše raditi prerano sa fizičkom aktivnošću. Polako povećavajte trajanje aktivnosti, intenzitet i učestalost.
• Odmarajte se nakon ponavljajućih ili napornih aktivnosti.

Izgaranje na poslu može ozbiljno ugroziti vaše srce

Ako se osećate mentalno iscrpljeno ili preplavljeno poslom, roditeljstvom ili svakodnevnim stresnim situacijama, možete preduzeti određene korake koji će vam pomoći da se nosite sa tim. Neke opcije su:

• Pokušajte da olakšate svoje opterećenje. Potražite načine da zadatke i odgovornosti prenesete na druge. Zatražite pomoć ljudi koji vam mogu pomoći oko dužnosti poput brige o deci, obavljanja poslova ili brige o voljenima.
• Napravite pauzu. Zakažite odmor, dugi vikend ili jednostavno očistite kalendar na nekoliko sati kako biste se usredsredili na nešto što vam donosi radost.
• Vežbajte. Vežbanje ima sposobnost da vas zaštiti od mnogih zdravstvenih problema povezanih sa stresom. Čak i brza šetnja od 20 minuta može vam podići raspoloženje, učiniti da se osećate opuštenije i pružiti blagodati mentalnom zdravlju.
• Isprobajte tehnike opuštanja. Pronađite vremena u svom danu, čak i ako je to samo 10 ili 15 minuta, da isprobate tehniku koja dokazano smanjuje nivo stresa. Neke opcije uključuju meditaciju, jogu, tai chi, vežbe disanja i progresivno opuštanje mišića.
• Dajte prioritet snu. Spavanje je neophodno za mentalno, emocionalno i fizičko blagostanje. Težite da spavate najmanje 7 do 8 sati svake noći.
• Vodite dnevnik zahvalnosti. Korišćenje dnevnika za podsećanje na mnoge stvari na kojima ste zahvalni može vam pomoći da se usredsredite na pozitivne aspekte svog života umesto na teške stvari.
• Potražite medicinski tretman. Stručnjak za mentalno zdravlje ili pihoterapeut može vam pružiti alate koji će vam pomoći da se nosite sa mentalnom iscrpljenošću i stresom.