Kako smanjiti preteranu brigu i razviti zdraviji odnos prema neizvesnosti

Kada prihvatimo da ne možemo sve da kontrolišemo, um počinje da se smiruje

Briga sama po sebi nije loša. Ona nas štiti, priprema i upozorava. Ali kada postane stalna pozadinska buka, koja preplavljuje misli i crpi energiju, prelazi u teren koji šteti mentalnom zdravlju. 

Osobe koje se prekomerno brinu često ne mogu da se opuste ni kada je sve u redu, jer ih stalno prati osećaj da nešto loše tek dolazi.

U korenu tog osećaja nalazi se potreba za kontrolom. Mozak pokušava da predvidi svaki mogući ishod, da bi izbegao neprijatnost ili bol. Ali stvarnost je drugačija – neizvesnost je neizbežna, a što je više pokušavamo da savladamo, to se više gubimo u beskonačnim scenarijima.

Ljubaznost menja sve - kako sitna dobra dela leče nas i svet oko nas

Jedan od načina da se briga smanji jeste da se prepozna kad se dešava. Često ne primećujemo da smo satima u glavi, vrteći iste misli. Pauza, dubok udah i pitanje: “Da li ovo mogu da rešim sada?” može da vrati fokus. Ako je odgovor ne, onda nije vreme za brigu, već za distancu.

Vežbanje prisutnosti pomaže. Kada se skoncentrišemo na ono što radimo u trenutku – bilo da peremo sudove, šetamo ili razgovaramo – mozak izlazi iz petlje brige. Neizvesnost ne nestaje, ali prestaje da dominira mislima.

Zdraviji odnos prema neizvesnosti se gradi kroz prihvatanje. Ne znači pomirenje sa lošim, već razumevanje da nije sve na nama. Odluka da ne reagujemo odmah na svaku misao, da ne skačemo u predviđanja, daje prostoru i telu i umu da se opuste.

Kako se osloboditi ljutnje koju nosimo godinama

Korisno je i zapisivanje briga. Kada ih iz glave stavimo na papir, često postaju jasnije, konkretnije i manje zastrašujuće. Takođe, pomaže postavljanje vremenskog ograničenja – na primer, 10 minuta dnevno za “brigu” i posle toga – kraj.

Ne mora sve da se zna unapred. Ne mora sve da se reši odmah. Učenje da živimo sa delićem nepoznatog može da bude oslobađajuće. Jer kad otpustimo potrebu za potpunom kontrolom, ono što ostaje jeste život – ne savršen, ali stvaran.