Menijerova bolest – šta kada vam se vrti u glavi i polako gubite sluh?

Menijerova bolest obično pogađa samo jedno uho.

Menijerova bolest je poremećaj unutrašnjeg uha koji uzrokuje jaku vrtoglavicu, zujanje u ušima, gubitak sluha i osećaj zapušenosti u zahvaćenom uhu. 

Napadi vrtoglavice mogu se pojaviti iznenada ili nakon kratkog perioda tinitusa ili prigušenog sluha. Neki ljudi će imati pojedinačne napade vrtoglavice razdvojene dugim vremenskim periodima. Drugi mogu tokom nekoliko dana doživeti mnogo češćih napada. Neki ljudi sa Menijerovom bolešću imaju toliku vrtoglavicu da izgube ravnotežu i padnu. Te se epizode nazivaju „napadi pada“.

Menijerova bolest može se razviti u bilo kom dobu, ali je verovatnije da se dogodi kod odraslih između 40 i 60 godina. 

Šta uzrokuje simptome Menijerove bolesti?

Simptomi Menijerove bolesti uzrokovani su nakupljanjem tečnosti u odeljcima unutrašnjeg uha, koji se naziva ušni lavirint (lat. auris interna) ili unutrašnje uho. Lavirint sadrži organe za ravnotežu i sluh. 

Ima dva dela: koštani lavirint i opneni lavirint. Membranski lavirint je ispunjen tečnošću koja se naziva endolimfa koja u organima za ravnotežu stimuliše receptore dok se telo kreće. Tada receptori šalju signale u mozak o položaju i kretanju tela. Tečnost se kompresuje kao odgovor na zvučne vibracije, što stimuliše senzorne ćelije koje šalju signale u mozak.

U Menijereovoj bolesti, nakupljanje endolimfe u lavirintu ometa normalnu ravnotežu i slušne signale između unutrašnjeg uha i mozga. Ova abnormalnost uzrokuje vrtoglavicu i druge simptome Menijerove bolesti.

Zašto ljudi obolevaju od Menijerove bolesti?

Postoje mnoge teorije o tome šta se događa da izazove Menijereovu bolest, ali nisu dostupni definitivni odgovori. Neki istraživači misle da je Menijerova bolest rezultat suženja u krvnim sudovima sličnih onima koje uzrokuju migrenske glavobolje. Drugi misle da bi Menijerova bolest mogla biti posledica virusnih infekcija, alergija ili autoimunih reakcija. Pošto se čini da se Menijerova bolest javlja u porodicama, ona bi, takođe, mogla biti rezultat genetskih varijacija koje uzrokuju abnormalnosti u zapremini ili regulaciji endolimfne tečnosti.

Kako lekar dijagnostikuje Menijerovu bolest?

Menijereovu bolest najčešće dijagnostikuje i leči otolaringolog. Međutim, ne postoji konačni test ili jedan simptom koji lekar može koristiti za postavljanje dijagnoze. Dijagnoza se zasniva na vašoj anamnezi i prisustvu:

• Dve ili više epizoda vrtoglavice u trajanju od najmanje 20 minuta
• Tinitus
• Privremeni gubitak sluha
• Osećaj zapušenosti u uha

Neki lekari će izvršiti testiranje sluha kako bi utvrdili stepen gubitka sluha izazvan Menijerovom bolešću. Da bi isključio druge bolesti, lekar može zatražiti snimanje mozga magnetnom rezonancom (MRI) ili računarskom tomografijom (CT).

Kako se leči Menijerova bolest?

Menijereova bolest još uvek nema lek, ali lekar će vam možda preporučiti neke od dole opisanih tretmana koji će vam pomoći da se nosite sa tim stanjem.

Lekovi. Najčešći simptom napada Menijerove bolesti je vrtoglavica. Lekovi na recept kao što su meklizin, diazepam, glikopirolat i lorazepam mogu pomoći u ublažavanju vrtoglavice i skraćivanju napada.

Ograničenje soli i diuretici. Ograničavanje soli u ishrani i uzimanje diuretika (tableta za izbacivanje vode) pomažu nekim ljudima da kontrolišu vrtoglavicu smanjenjem količine tečnosti koju telo zadržava, što može pomoći u smanjenju zapremine tečnosti i pritiska u unutrašnjem uhu.

Konstantno vam zuji u ušima? Evo šta treba da znate o TINITUSU

Ostale promene u ishrani i ponašanju. Neki ljudi tvrde da kofein, čokolada i alkohol pogoršavaju njihove simptome i da ih ili izbegavaju ili ograničavaju u ishrani. Prestanak pušenja, takođe, može pomoći u smanjenju simptoma.

Kognitivna terapija. Kognitivna terapija je vrsta terapije razgovorom koja pomaže ljudima da se usredsrede na to kako tumače i reaguju na životna iskustva. Neki ljudi otkrivaju da im kognitivna terapija pomaže da se lakše nose sa neočekivanom prirodom napada i smanjuje zabrinutost zbog budućih napada.

Injekcije. Ubrizgavanje antibiotika gentamicina u srednje uho pomaže u kontroli vrtoglavice, ali značajno povećava rizik od gubitka sluha, jer gentamicin može oštetiti mikroskopske ćelije dlake u unutrašnjem uhu koje nam pomažu da čujemo. Neki lekari umesto toga ubrizgavaju kortikosteroid, koji često pomaže u smanjenju vrtoglavice i nema rizik od gubitka sluha.

Ako osećate svrab, ili zujanje u ušima - proverite da li ih pravilno čistite

Tretman pulsa pritiska. Čini se da impulsi vazdušnog pritiska deluju na endolimfnu tečnost da bi sprečili vrtoglavicu.

Hirurgija. Operacija se može preporučiti kada svi drugi tretmani nisu uspeli da ublaže vrtoglavicu. Neke hirurške procedure se izvode na endolimfatičnoj vrećici da bi se ona dekompresovala. Druga moguća operacija je presecanje vestibularnog nerva, mada se to dešava ređe.

Alternativna medicina. Iako su naučnici proučavali upotrebu nekih alternativnih medicinskih terapija u lečenju Menijerove bolesti, još uvek nema dokaza koji pokazuju efikasnost takvih terapija kao što su akupunktura ili akupresura, tai chi ili biljni dodaci kao što su gingko biloba, niacin ili koren đumbira. Obavezno obavestite svog lekara ako koristite alternativne terapije, jer one ponekad mogu uticati na efikasnost ili bezbednost konvencionalnih lekova.

Kakva je perspektiva za nekoga ko boluje od Menijerove bolesti?

Naučnici procenjuju da se 6 od 10 ljudi ili poboljšava samostalno ili može vrtoglavicu kontrolisati dijetom, lekovima ili uređajima. Međutim, mala grupa ljudi sa Menijereovom bolešću dobiće olakšanje samo operacijom.

Koja istraživanja o Menijereovoj bolesti se rade?

Uvid u biološke mehanizme u unutrašnjem uhu koji uzrokuju Menijerovu bolest vodiće naučnike dok razvijaju preventivne strategije i efikasniji tretman. U toku su naučna istraživanja koja služe za:

• Određivanje najefikasnije doze gentamicina uz najmanji rizik od gubitka sluha.
• Razvoj uređaja za uši koji koristi programabilnu mikrotekuću pumpu (veličine računarskog čipa) za precizno isporučivanje lekova za ublažavanje vrtoglavice u unutrašnje uvo.
• Proučavanje odnosa između zapremine endolimfe i funkcije unutrašnjeg uha kako bi se utvrdilo koliko je endolimfe „previše“. Istraživači se nadaju da će razviti metode za manipulisanje tečnostima iz unutrašnjeg uva i tretmane koji bi mogli da smanje volumen endolimfe i smanje ili eliminišu vrtoglavicu.