OZBILJNO JE: Obični bolovi u leđima mogu dovesti do ozbiljnih deformiteta

Stvari su ozbiljnije nego što smo mislili

Deca provode pred računarom oko tri sata dnevno, a kada se tome dodaju i sati sedenja u školi, loše držanje i teške torbe, ne iznenađuje to što trećina školske dece ima neki deformitet koštano-zglobnog sistema. Nije bolji ni zdravstveni karton starijih.  

Zbog sedećeg načina života, kod njih se sve češće javlja: ukočenost, napetosti u mišićima i bol u leđima. 

Pre samo desetak godina, zbog bolova u leđima su kod lekara odlazili stariji od četrdeset godina, a danas nije retkost da se na tegobe žale i mlađi.

Diskus hernija je pošast savremenog doba

Svako šesto dete u Srbiji ima deformitet stopala, a svako osmo problem s kičmom. Svakog dana, fizikalna medicina u Domu zdravlja "Palilula", dobijala je po 10 novih najmlađih pacijenata.

Govorimo o periodu pre pandemije, ostaje nam samo da zamislimo kako je sada, posle 10 meseci konstantnog sedenja.

Prema rečima dr Radosave Anđelić iz Službe za fizikalnu medicinu DZ "Palilula", uzroci su najpre genetski.

Sedenje je NOVI RAK? Stručnjaci upozoravaju na opasnost preteranog sedenja

Unutrašnji uzroci su genetska predispozicija, a u spoljne spadaju gojaznost, nedovoljna aktivnost, preteške torbe, neadekvatne klupe", objasnila je dr Anđelić za RTS istakavši da je sve veći broj deformiteta, a vrlo je slab odziv roditelja koji se javljaju da nešto urade po tom pitanju.  

Obratite pažnju na držanje i hod svog deteta. Nemojte ga stalno opominjati da se, na primer, ispravi jer to, tvrde stručnjaci, nije dovoljno. Savetuju se korektivne vežbe i sport. 

"Ono što se sve više javlja to su spušteni svodovi i ravna stopala, a što se tiče kičme to su skolioze i kifoze. Važno je da se što ranije dijagnostikuje, jer je mnogo lakši period oporavka, to jest vraćanja u funkcionalno stanje", navodi fizioterapeut Predrag Jovičić i naglašava da se skolioze mnogo bolje rešavaju do 12. godine.

Masaža pomaže za bolove u leđima, ali nije trajno rešenje

Da savremeni način života, sve više uzima danak, potvrđuje i zdravstveni karton starijih. Dr Stanko Miličković ortoped Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" objašnjava zašto je to tako:  

"Većina ljudi se bavi sedećim poslovima, poslovima koji ne uključuju neku fizičku aktivnost. Posle posla smo sve manje i manje aktivni, sve se manje bavimo sportom".  

Ako smo već postali deo sedeće civilizacije, onda makar možemo da sedimo pravilno. Kičmu treba nasloniti uz stolicu, ramena opustiti, noge blago rastavljene i neka ruke budu pored tela, a kada radimo, pod uglom od 90 stepeni.

Izvor: Medik, RTS