Rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti dva puta veći kod osoba sa mentalnim problemima

Ipak, nauka je pronašla rešenje

Najnovija istraživanja ukazala su na mogućnost da se prevenira i umanji rizik od pojave ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti kod osoba koje su im često najviše izložene – osoba sa ozbiljnijim mentalnim problemima.

Vodič: Šta je tačno šizofrenija, kako se tretira i kakve su prognoze

Naučnici sa Džon Hopkins univerziteta pokazali su da usvajanje zdravih modela ponašanja kod osoba sa šizofrenijom, bipolarnim poremećajem ili težom depresijom može umanjiti rizik od srčanog ili moždanog udara za narednih deset godina za gotovo 13%.

Pokazalo se da ljudi sa ozbiljnijim mentalnim problemima imaju dvostruko veću verovatnoću umiranja od kardiovaskularnih bolesti jer češće imaju brojne faktore rizika, poput gojaznosti, smanjene fizičke aktivnosti, povišenog holesterola i krvnog pritiska, nezdravih životnih navika, poput konzumiranja cigareta.

Vodič: Šta je bipolarni poremećaj, po čemu se razlikuje od depresije i kako mu treba pristupiti

Pored toga, ova grupa pacijenata češće se suočava sa posebnim izazovima prihvatanja i pridržavana promena koje su važne za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema.

Razlozi su češto: smanjena pažnja, otežana mogućnost odlučivanja, niz socioekonomskih faktora, poput siromaštva, nedostatka socijalne podrške i ograničenog pristupa zdravoj hrani.

U pomenutoj studiji učestvovale su 132 osobe sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima.

Bili su podvrgnuti intervenciji koja je trajala 18 meseci.

Važno je znati: besplatna pomoć u borbi protiv depresije

Svakom učesniku programa dodeljen je savetnik i medicinska sestra koji su im pomagali da usvoje pozitivne obrasce ponašanja, poput odvikavanja od pušenja, pridržavanja zdrave ishrane i upravljanja kardiovaskularnim zdravljem.

U poređenju sa kontrolnom grupom, koju je činilo 137 osoba sa problemima mentalnog zdravlja, učesnici programa pokazali su značajno poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja, koje je rizik od pojave moždanog i srčanog udara u narednih 10 godina umanjilo za prosečno 13 procenata.

Studenti iz Beograda i Prištine potvrdili pretpostavke: Pušenje utiče na depresiju