Vodič: Šta je bipolarni poremećaj, po čemu se razlikuje od depresije i kako mu treba pristupiti

Jako je važno što pre otići kod lekara i početi terapiju na vreme

Bipolarni poremećaj je jedan od ne toliko retkih mentalnih poremećaja, ali koji ume da bude jako složen. Nekada se zvao manično–depresivni poremećaj jer ga obležavaju ekstremne promene u raspoloženju, razmišljanju, ponašanju i nivou energije.

Treba odmah reći da je bipolarni poremećaj izlečiv, da postoji nekoliko faza i da ga se, prosto, ne treba plašiti, jer se može staviti pod kontrolu, ali uvek pod nadzorom lekara. Ne treba nikada sami da pokušavate da se lečite.

Karakteristično je da dobar deo ljudi koji veruje da ima depresiju u stvari pati od bipolarnog poremećaja, skoro petina.

Medicinski, ova bolest se zove bipolarni afektivni poremećaj, i on je poremećaj raspoloženja koji karakterišu ponovljene epizode povišenog raspoloženja, povećane energije i aktivnosti (manija ili hipomanija) i depresije.

To je ozbiljni zdravstveni poremećaj, sa velikim brojem obolelih, kao i sa visokom stopom mortaliteta. Hroničan je i težak poremećaj kada je reč o mentalnim poremećajima. Smatra se jednim od većih zdravstvenih problema od javnog značaja iz više razloga.

Prvi je učestalost depresije, koja je najčešći poremećaj u opštoj populaciji, a koji, kako smo rekli, može da se pomeša sa bipolarom. Drugo, posledice mogu biti teže, jer u čak dve trećine slučajeva epizode depresije i manije su hronične i vraćaju se.

Bipolarni poremećaj je takve prirode da uvek šteti međuljudskim odnosima, društvenim kontaktima i profesionalnom funkcionisanju.

Osim toga, neretko se javlja udruženo sa drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima i povećava ukupni morbiditet i mortalitet.

Prirodni, delotvorni lek protiv anksioznosti - nećete se iznenaditi, u pitanju je san

Osnovne karakteristike bipolarnog poremećaja:

Njegova "šifra" je F31, a razlikuje se više njegovih oblika, tako da se on obeležava u rasponu od F31.0 do F31.9. To je mentalni poremećaj hroničnog toka, sa pogoršanjima i remisijama simptoma, koji mogu i često dovode do društvene i radne onesposobljenosti.

To ga sve čini bolešću od velikog zdravstvenog značaja za društvo, jer predstavlja opterećenje i za porodicu pacijenta i za društvenu zajednicu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila je bipolar kao jednu od 10 najčešćih bolesti koje doprinose ukupnom opterećenju bolesti svetske populacije.

Bipolarni poremećaj pogađa otprilike sedam ljudi u 1.000, kada je u pitanju odrasla populacije. Teže oboli oko 25 ljudi na 10.000. Iako ovo deluje da je mali broj, on je ozbiljan zbog hroniciteta koji karakteriše bolest.

Bipolar se leči, a lečenje je bez izuzetka delotvornije u početnoj fazi bolesti. To je važno naglasiti jer dobar deo ljudi pogođenih ovom bolešću ne dobija adekvatan tretman.

Karakteriše se ponavljanim epizoda manije i depresije i ranjivošću tokom celog života. Često su prisutni subsindromalni simptomi, kao i jasno izražene epizode manije i depresije (nekarakteristično povišeno i sniženo raspoloženje). Njihova učestalost i intenzitet variraju.

To je pre svega poremećaj raspoloženja, a ono može biti normalno, sniženo ili povišeno. Zdrava osoba doživljava različite varijante raspoloženja, ali ima svest o njegovoj kontroli.

Poremećaj raspoloženja se karakteriše gubitkom osećaja za kontrolu raspoloženja i subjektivnim doživljajem velike patnje. Ponekad izazov predstavlja odvajanje varijacije raspoloženja pojedinca u odnosu na poremećaje raspoloženja.

Pacijenti sa poremećajima raspoloženja su svesni da su njihove varijacije raspoloženja značajno intenzivnije u odnosu na uobičajene varijacije. Psihijatrima u postavljanju dijagnoze pomaže koncept kontinuuma. Stope oboljenja slične su kod muškaraca i žena, ali poremećaj počinje prosečno pet godina ranije kod osoba muškog pola.

Imate osećaj da ste nezasluženo ostvarili uspeh? Ne bojte se, niste sami, sindrom uljeza je češći nego što mislimo

Bipolarni poremećaj najčešće počinje postepeno. Maničnim simptomima često prethodi period koji odlikuje povišeno raspoloženje: podrazumeva ekspanzivnost, bujicu ideja, smanjeno spavanje, povećano samopouzdanje i grandioznost; kao i depresivnim raspoloženjem: osobe pokazuju vidan pad energije i interesa, osećanje krivice, gubitka apetita, misli o smrti ili samoubistvu.

Akutna faza odlikovana je velikom depresivnom i velikom maničnom epizodom.

Afektivni poremećaj ima svoje dve forme-depresivnu i maničnu. I pored najbolje volje da se odvoje različite forme afektivnih poremećaja koje se sreću u praksi od onih koje se sreću gotovo samo u teoriji, najrazumniji pristup bio je da se manija i depresija odrede kao ekstremi suprotnih polariteta jednog poremećaja.

Depresivna epizoda podrazumeva: osećaj krivice, suicidalnost, nesanicu, usporenost, uznemirenost, traženje problema, hipohondriju, kao i genitalne i somatske simptome.

Manična epizoda se nekad definiše kao psihološka odbrana od depresije, odnosno suprotnost osećaja potpunog ništavila i beznadežnosti koje stvara depresija. Manija može doći u nekoliko različitih stepeni:

- Povišeno raspoloženje pacijenta, koje se često i prenosi na druge, povišeno raspoloženje često prati i povišena iritabilnost.

- Euforija u nečijem raspoloženju i često se kao i povišeno raspoloženje prenosi „infektivno“ na druge.

- Prenošenje raspoloženja može biti opasno, jer može da se desi da nedovoljno iskusni psihijatar ili nedovoljno stručni psiholog zbog fenomena prenosa dobrog raspoloženja negira postojanje bolesti.

- Raspoloženje može biti iritabilno, i ono je prisutno pogotovo kada su ekspanzivni planovi i ideje osujećenosti. Često se dešava da pacijent razvije euforiju koja se u kasnijoj fazi razvija u iritabilnost.

- Može biti i adiktivno raspoloženje. Nije retkost da manični pacijenti iamju sklonost ka zloupotrebi alkohola.

- Komunikativno raspoloženje, često se u maniji javlja period u kom se pacijent oseća kao da ima nadjačavajuću potrebu da priča sa nekim, pa će često ako uspe da se domogne telefona da priča sa bliskom osobom satima.

- Opsesivno raspoloženje: patološko kockanje, svlačenje na javnom mestu, garderoba i nakit sjajnih boja i čudnih kombinacija, ali i potpuni nedostatak pažnje za sitne detalje su takođe simptomi, zatim opterećenost religijom, politikom, finansijama, seksualnim ili proganjajućim idejama koje mogu da ugrade u svoj sistem.

- Sniženo raspoloženje se dešava kada su pacijenti regresivni, pa nije retkost da neki od ljudi u tom stanju imaju sklonost da se igraju svojim urinom ili fecesom. Ipak, ovakvi slučajevi najčešće nisu predmet obrade doktora, već kliničara drugog ili trećeg referalnog nivoa.

Opsesivno kompulsivni poremećaj - kompletan vodič šta je to i kako da mu se oduprete

Osobe sa bipolarnim poremećajem  mogu biti i hospitalizovane zbog lične bezbednosti, odnosno samoubilačkih namera, ali i zbog dijagnostičke procene, pogotovo kada su u pitanju komorbidni poremećaji, psihijatrijski ili telesni.

Do hospitalizacije može doći i kada dođe do brzog pogoršavanja stanja ili težina kliničke slike, kao što su psihotični simptomi ili zbog nemogućnosti pacijenta da funkcioniše u svojoj sredini.

Hospitalizacija, nažalost, sledi i zbog naglog gubitka društvene podrške ili teškog materijalnog stanja.

Najčešći izbor lekova za bipolar su antipsihotici. Lekari preporučuju obično da se što pre započne sa njihovom primenom, najmanje iz dva razloga. Prvo, odlaganje tretmana udruženo je sa distresom, a drugo dužina trajanja nelečene psihoze direktno utiče na ishod tretmana.

Pored toga što su veoma korisni u tretmanu akutne epizode, antipsihotici imaju značajnu ulogu u terapiji održavanja jer sprečavaju relaps.

Antidepresivi su lekovi prvog izbora u terapiji: umerene i teške epizode depresije kod odraslih bez obzira na prisustvo spoljašnjih faktora; subsindromske depresije koja traje dve godine ili duže (distimija); blage depresivne epizode odraslih – kratkotrajan tretman, i to posebno u slučajevima kada postoji prethodna istorija epizoda depresije umerenog ili teškog intenziteta ili kada je trajanje depresije duže od dva-tri meseca.

Pošto je bipolar složena bolest i psihe i tela, prvi i najvažniji korak je pridobiti bolesnika da započne sa uzimanjem adekvatne antipsihotične terapije.

Nažalost, neretko se sa lečenjem ne počinje blagovremeno, između ostalog zbog prirode bolesti i nedostatka uvida u bolest. Što pre se započne sa primenom antipsihotika, verovatnoća povoljnog terapijskog odgovora i zaustavljanja bipolarnog procesa je veća.

Izvor: Wikipedia