filteri close
Objavljeno: 16.11.2019. Image source: Unsplash/Johnny Cohen
300x600

Kako prepoznati imposter sindrom i kako se lečiti od osećaja da ste se "nekako provukli"?

Da li ćete se iznenaditi kada čujete da neki od najsposobnijih, najinteligentnijih i najvrednijih ljudi koje poznajete pate od poremećaja zbog koga sebe vide kao nekompetentne, neinteligentne i lenje osobe?

Oni su ubeđeni da su do svoga položaja došli nezasluženo i da će jednoga da svi oko njih saznati istinu o njihovoj nesposobnosti.

To kada ne verujemo sopstvenim uspesima i sopstvenom znanju se zove - sindrom uljeza.

Osobe koje pate od njega održavaju kod sebe jako ubeđenje da nisu pametni. Štaviše, ubeđeni su da su zavarali sve ostale. Prema nekim novijim istraživanjima, od ovog sindroma pati oko 20 odsto studenata. U nekim zanimanjima, a opet govorimo o SAD jer nemamo podatke za Srbiju, taj procenat je znatno veći. Postoje istraživanja koja pokazuju da skoro 60 odsto zaposlenih u IT industriji misli da se nekako provuklo do pozicije koju ne zaslužuje.


Pričate često sami sa sobom? Bez brige, to može biti znak dobre mentalne kontrole



Koji su simptomi sindroma uljeza/Imposter sindrom?

Ovaj izraz skovan je 1978. godine, a napravile su ga doktorke Pauline R. Clance i Suzanne A. Imes. Bez obzira što je ovo vrlo poznat osećaj i što ga često prate anksioznost ili depresija, vidimo da on uopšte nije redak.

Najčešći simptomi su negativno pričanje o sebi, potreba da stalno proveravamo svoj rad, stidljivost na radnom mestu i preterana kompenzacija, kao što su duže ostajanje na poslu ili nemanja granica u količini posla koji se radi.

Ljudi koji pate od sindroma uljeza konstantno osećaju sumnju u sebe i strah od „razotkrivanja“. Često previše sebe krive za neuspehe, pa čak i onda kada je jasno da je neko drugi imao uticaja na takve ishode.

Osobe koje pate od sindroma uljeza uspeh često pripisuju sreći, a ne svom trudu i znanju. Osim toga, oni često svoj uspeh umanjuju.


Opsesivno kompulsivni poremećaj - kompletan vodič šta je to i kako da mu se oduprete



Sindrom uljeza (IMPOSTER SINDROM) je u početku bio povezivan prvenstveno sa ženama, jer su često postojale ili još postoje predrasude prema ženama u radnom okruženju, što je samo moglo da doprinese takvom osećaju kod žena.

Ali, naravno, predrasude nisu jedina stvar koja utiče na postojanje sindroma uljeza. Danas znamo da je jako čest i kod muškaraca i da nema veze sa polom.  Opsednutost uspehom, profesionalni uspeh, jurenje novca i statusa zavladali su današnjim svetom, a sve te stvari su faktor u građenju simptoma uljeza.

Šta možemo da učinimo? Kako sebi da pomognemo?

Kao i uvek kod mentalnih poremećaja i oboljenja, preporučuje se terapija kod ljudi koje ovaj sindrom ometa u svakodnevnom funkcionisanju ili ostvarivanju ciljeva, kako profesionalnih, tako i ličnih. Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) ili Racionalno-emotivno bihejvioralna terpaija (REBT) su se pokazale posebno efikasnom jer se fokusira ne identifikovanju uzroka i racionalnom pristupu, što ispravlja pogrešno mišljenje koje ljudi imaju o sebi u ovom slučaju.


7 načina da utišate preteranu samokritičnost


Osim toga, preporučuje se i pričanje s prijateljima i kolegama u koje imate puno poverenje. Ako možete da pronađete mentora ili nekog iskusnijeg, ko razume jedinstvene zahteve vašeg posla, još bolje. Sindrom uljeza značajno napreduje jedino ako se izolujete.

Dakle, komunicirajte, pričajte, radite na sebi, ne dozvolite da se ovaj sindrom razvije i da vas potpuno sputa.a