Vodič: Šta je tačno šizofrenija, kako se tretira i kakve su prognoze

Šizofrenija je poremećaj koji ljudi najčešće ne razumeju ili imaju predrasude. Ali, to je ozbiljno stanje koje se može kontrolisati.

Jedna od najčešćih mentalnih bolesti koja se pominje jeste šizofrenija, iako ljudi skoro uopšte ne razumeju kakav je to poremećaj i šta uključuje. Probaćemo da vam malo približimo ovo stanje, njegove uzroke i menadžment.

Šizofrenija ili shizofrenija je mentalni poremećaj koji se karakteriše naglim prekidom misaonog procesa i veoma emotivnom reakcijom. Najčešće se manifestuje slušnim halucinacijama, paranoidnim ili čudnim obmanama ili neorganizovanim govorom i razmišljanjem, a sve to je praćeno značajnom socijalnom i poslovnom disfunkcijom.

Početni simptomi se najčešće javljaju u ranoj mladosti sa globalnom rasprostranjenošću tokom života od oko 0,3 do 0,7 odsto. Dijagnoza se zasniva na posmatranom ponašanja i na podacima iz pacijentovog života.

Smatra se da su doprinoseći faktori: genetika, okruženje u detinjstvu, neurobiologija i psihološki i socijalni procesi.

Pojedini lekovi koji se samostalno uzimaju ili koje lekar propisuje isto tako mogu da dovedu do pojave simptoma, kao i njihovog pogoršanja. Trenutno istraživanje je usmereno na ulogu neurobiologije, mada nije pronađen nijedan izolovani organski uzročnik. Mnoge moguće kombinacije simptoma nametnule su raspravu o tome da li dijagnoza predstavlja samo jedan poremećaj ili veliki broj diskretnih sindroma.

Šta je to deluzioni poremećaj, koje vrste postoje, kako se manifestuje i kako se leči

Treba naglasiti da šizofrenija ne podrazumeva „podeljeni um” i ona nije isto što i disocijativni poremećaj identiteta — koji je takođe poznat pod nazivom "višestruki poremećaj ličnosti" ili "podeljena ličnost" — stanje sa kojim se u javnosti često meša, pogotovo u popularnoj kulturi.

Glavni oblik lečenja su antipsihotički lekovi, koji prvenstveno suzbijaju aktivnost dopaminskog (a ponekad serotoninskog) receptora. Psihoterapija i profesionalna i socijalna rehabilitacija su takođe važne u lečenju. U ozbiljnijim slučajevima—gde postoji rizik po sebe i druge — može biti neophodna i prinudna hospitalizacija, mada je danas boravak u bolnici kraći i ređi nego nekad.

Smatra se da ovaj poremećaj najviše pogađa spoznaju, ali takođe obično doprinosi hroničnim problemima sa ponašanjem i emocijama. Ljudi sa šizofrenijom su skloniji dodatnim (komorbidnim) stanjima, uključujući jaku depresiju i anksiozni poremećaju; pojava tokom života zloupotrebe lekova je zastupljena u skoro 50 odsto slučajeva.

Socijalni problemi, kao što su dugotrajna nezaposlenost, siromaštvo i beskućništvo su uobičajeni. Prosečni životni vek ljudi sa ovim poremećajem je 12 do 15 godina kraći nego kod onih bez poremećaja, što je posledica povećanja fizičkih zdravstvenih problema i veće stope samoubistva (oko pet odsto).

Zagađenje vazduha podstiče depresiju i stopu samoubistava

Simptomi

Osoba kod koje je dijagnostifikovana šizofrenija može da ima halucinacije (a najčešće do sada zabeležene su slušne halucinacije), deluzije (često čudne ili u suštini gonjenje), i dezorganizovano mišljenje i govor. Kod poslednjeg, može da se kreće od gubitka toka misli, do rečenica koje jedva da imaju smisla, do najtežih slučajeva kada su te rečenice nepovezane što je poznato pod nazivom „salata od reči“, kod teških slučajeva. Socijalna izolovanost, aljkavost u oblačenju i održavanju higijene, gubitak motivacije i rasuđivanja su česti kod šizofrenije.

Uzroci

Kombinacija genetike i faktora okruženja utiče na razvoj šizofrenije. Ljudi koji su u porodici imali shizofreniju, a koji pate od prolazne ili ograničavajuće psihoze, imaju od 20 do 40 odsto izgleda da im se posle godinu dana dijagnostifikuje šizofrenija.

Procene nasleđa variraju zbog teškoće u razdvajanju genetskih faktora od faktora okruženja. Najveći rizik od razvoja šizofrenije je kod osoba čiji je najbliži krvni srodnik oboleo od te bolesti (rizik je 6,5 odsto); više od 40 odsto jednojajačnih blizanaca sa shizofrenijom je takođe pogođeno.

Okruženje

Faktori okruženja vezani za razvoj šizofrenije obuhvataju životnu sredinu, korišćenje droge i prenatalne stresore. Ponašanje roditelja izgleda nema veliki uticaj, mada ljudi, koji imaju podršku roditelja, bolje prolaze od onih koji imaju roditelje koji su prema njima kritički ili neprijateljski nastrojeni.

Utvrđeno je sa doslednošću da život u urbanoj sredini tokom detinjstva ili u zrelom dobu, povećava rizik od šizofrenije za faktor dva, čak i ako se uzmu u obzir korišćenje lekova/droge, etnička grupa, i veličina etničke grupe. Drugi faktori koji igraju važnu ulogu su socijalna izolacija i imigracija vezana za socijalne nedaće, rasnu diskriminaciju, nefunkcionalnost porodice, nezaposlenost i loše uslove stanovanja.

Studenti iz Beograda i Prištine potvrdili pretpostavke: Pušenje utiče na depresiju

Zloupotreba supstanci

Brojni narkotici se povezuje sa razvojem šizofrenije, uključujući kanabis, kokain, i amfetamine. Oko 50 odsto onih koji imaju shizofreniju u velikoj meri koristi droge i/ili alkohol. Uloga kanabisa bi mogla da bude uzrok, ali druge droge se koriste samo kao mehanizam za borbu protiv depresije, anksioznosti,

Mada je po mnogima upotreba kanabisa prihvaćena kao uzročnik koji doprinosi razvoju šizofrenije, ovo i dalje ostaje sporno pitanje. Amfetamin, kokain i u manjoj meri alkohol, mogu da dovedu do psihoze koja se ispoljava veoma slično shizofreniji. Mada se generalno ne smatra uzročnikom bolesti, ljudi sa shizofrenijom koriste nikotin u mnogo većoj meri od ostatka stanovništva.

Razvojni faktori

Faktori kao što su hipoksija i infekcija, ili stres i pothranjenost kod majke tokom fetalnog razvoja, mogu da dovedu do neznatnog povećanja rizika od šizofrenije tokom kasnijeg života. Postoji veća verovatnoća da su ljudi sa dijagnozom šizofrenije rođeni u zimu ili proleće (barem u oblasti severne hemisfere), što može biti posledica povećanog stepena izloženosti virusima in utero (lat. in utero = u materici). Ova razlika iznosi oko 5 do 8 odsto.

Kasna adolescencija i rana mladost predstavljaju vrhunac života kada počinje šizofrenija, kritične godine za socijalni i profesionalni razvoj mladih ljudi. U 40 odsto slučajeva kod muškaraca i 23 odsto kod žena kod kojih je dijagnozirana šizofrenija, stanje se manifestovalo pre 19. godine.

4 načina na koji možete poboljšati kognitivne funkcije

Menadžment

Primarno lečenje šizofrenije uključuje antipsihotike, često u kombinaciji sa psihološkom i socijalnom podrškom. Hospitalizacija se može primeniti kod teških epizoda ili dobrovoljno ili (ako mentalno zdravstveno zakonodavstvo to dozvoljava) prisilno. Dugotrajna hospitalizacija je neuobičajena, od deinsitucializacije s početka 1950-ih, iako se još uvek javlja. Podrška zajednice, uključujući centre za svraćanje, posete članova tima za mentalno zdravlje zajednice, tima za zapošljavanje i grupa za podršku, je česta. Neki dokazi upućuju u na to da redovno vežbanje ima pozitivan efekat kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje onih sa shizofrenijom.

Lečenje

Prva linija psihijatrijskog lečenja kod šizofrenije je antipsihotični lek, koji može da smanji pozitivne simptome psihoze za oko sedam do 14 dana. Antipsihotici, međutim ne uspevaju da bitno smanje negativne simptome i kognitivnu disfunkciju. Dugotrajna upotreba smanjuje rizik od recidiva.

Za ljude koji ne žele, ili ne mogu, da uzimaju lekove redovno, depot antipsihotični preparati se mogu koristi za postizanje kontrole. Oni smanjuju rizik od zavisnosti u većoj meri nego oralni lekovi. Kada se koriste u kombinaciji sa psihosocijalnim intervencijama, mogu poboljšati dugoročno pridržavanje
lečenju.

Vodič: Šta je bipolarni poremećaj, po čemu se razlikuje od depresije i kako mu treba pristupiti

Psihosocijalni

Veliki broj psihosocijalnih intervencija može biti korisni u lečenju šizofrenije, uključujući: porodičnu terapiju, pouzdano lečenje u okviru zajednice, podršku u zapošljavanju, kognitivnu remedijaciju, obučavanje novim veštinama, kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT), opipljive ekonomske intervencije, kao i psihosocijalne intervencije kod korišćenja supstanci i kontrolu telesne težine. Porodična terapija ili edukacija, koja se odnosi na ceo porodični sistem pojedinca, može da smanji recidive i hospitalizacije. Dokaz efikasnosti KBT bilo u smanjenju simptoma ili sprečavanju recidiva je minimalan.

Prognoza

Šizofrenija predstavlja veliki ekonomski i ljudski utrošak. To rezultira smanjenim životnim vekom od 12 do 15 godina, prvenstveno zbog njene povezanosti sa gojaznošću, smanjenom fizičkom aktivnošću, i pušenjem, sa povećanom stopom samoubistva, što ima manju ulogu. Ove razlike u trajanju životnog veka su porasle između 1970-ih i 1990-ih godina, i period između 1990-ih i prve decenije 21. veka nije ništa značajno promenio u zdravstvenom sistemu sa otvorenim pristupom za negu.

Šizofrenija je glavni uzrok invaliditeta, i sa aktivnom psihozom je rangirana kao treće najteže invalidno stanje posle kvadriplegije i demencije, a ispred paraplegije i slepila. Oko tri četvrtine ljudi sa shizofrenijom imaju stalni invaliditet sa recidivima.

Neki ljudi se potpuno oporave, a drugi dobro funkcionišu u društvu. Većina ljudi sa shizofrenijom živi samostalno uz podršku zajednice. Kod ljudi sa prvom epizodom psihoze se javlja dobar dugoročni ishod u 42 odsto, srednji ishod u 35 odsto i loš ishoda u 27 odsto. Ishodi šizofrenije su bolji u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama.