Šta je to deluzioni poremećaj, koje vrste postoje, kako se manifestuje i kako se leči

Iako simptomi svima deluju više nego poznato, ovo nije tako čest poremećaj...

Svakome od nas nekada može da se učini nešto što nije ili možemo pogrešno nešto da doživimo, odnosno da imamo pogrešan pristup nekoj stvari, ali sve te stvari spadaju u ono što nazivamo „normalom“.

Šta se dešava kada osoba ne može da razlikuje šta je stvarno, a šta nije?

To može biti deluzioni poremećaj, ranije znan kao paranoidni poremećaj. To je tip ozbiljne mentalne bolesti, zvane „psihoza“, u kojoj osoba ne može da razlikuje stvarnost od umišljenog. Glavna odlika ovog poremećaja je prisustvo deluzija, što su nesalomiva verovanja u nešto što nije istina.

Ljudi sa deluzionim poremećajima imaju nebizarne deluzije, odnosno, one koje bi zaista mogle dese, kao što su one da ih neko prati, truje, vara, da neko pravi zaveru protiv njih…Ove deluzije obično podrazumevaju pogrešnu interpretaciju percepcije ili iskustva.

U stvarnosti, međutim, ove stvari nisu istinite ili su izuzetno preterane.

Izloženost psima od najranijeg detinjstva umanjuje rizik od šizofrenije

Ono što je ovde važno naglasiti jeste da ljudi sa deluzionim poremećajem često mogu da nastave da se druže i funkcionišu apsolutno normalno, osim kada je u pitanju subjekat njihove deluzije. U realnosti, teško da se odmah može primetiti nečije čudno ili bizarno ponašanje.

Ovo je u suprotnosti sa ljudima koji imaju druge psihotične poremećaje, koji takođe mogu imati deluzije, ali samo kao simptom svog poremećaja.

U pojedinim slučajevima, međutim, ljudi sa deluzionim poremećajem mogu postati toliko okupirani svojim deluzijama da im se remeti svakodnevno životno funkcionisanje.

Iako deluzije mogu biti simptomi češćih poremećaja, kao što je šizofrenija, deluzioni poremećaj sam po sebi jeste redak. Treba reći i da se on pojavljuje često u srednjem ili kasnijem dobu.

6 saveta koji će vam pomoći da volite svoj život

Kakvi sve tipovi deluzionih poremećaja postoje?

Ima ih nekoliko vrsta, u zavisnosti od teme koju čovek iskusi. U deluzione poremećaje spadaju:

• Erotomanični: Neko sa ovim poremećajem veruje da je neka druga osoba, često neko popularan ili važan, zaljubljen u nju ili njega. Osoba sa poremećajem možda će probati da kontaktira objekat svoje deluzije, a nije neobično ni da počne da je prati ili proganja.
• Grandiozni: Neko sa ovom vrstom deluzionog poremećaja ima preterani osećaj sopstvene važnosti, vrednosti, moći, znanja ili identiteta. Osoba može da poveruje da je jako talentovana ili da je napravila važno otkriće.
• Ljubomorni: Osoba sa ovim tipom veruje da je njihov partner ili seksualni partner neveran.
• Progonilački: Ljudi sa ovom podvrstom poremećaja veruje da neko drugi njima ili njihovim bližnjima nanosi štetu, da se loše ponaša, da ih špijunira ili da planira nešto zlo. Nije neobično da ljudi sa ovim tipom često zovu policiju ili pišu žalbe protiv drugih.
• Somatski: Oni veruju da imaju fizički defekt ili medicinski problem.

Vodič: Šta je bipolarni poremećaj, po čemu se razlikuje od depresije i kako mu treba pristupiti

Mešoviti: Ljudi sa ovim tipom deluzionog poremećaja imaju dva ili više tipa deluzija koje smo nabrojali.

• Genetski: Činjenica je da je deluzioni poremećaj uobičajeniji kod ljudi čiji ga članovi porodice takođe imaju, ili koji imaju šizofreniju. To navodi na genetski faktor, odnosno, veruje se da kod ovog, kao i kod drugih mentalnih poremećaja, roditelji mogu da sklonost prenesu svojoj deci.
• Biološki: Istraživači ispituju kako određene abnormalnosti u delovima mozga mogu biti umešani u razvoj deluzionih poremećaja. Disbalans pojedinih hemikalija u mozgu, zvanih neurotransmiteri, takođe je povezivana sa formiranjem deluzionih simptoma. Neurotransmiteri su supstance koje pomažu ćelijama u mozgu da komuniciraju jedne sa drugima. Disbalans u ovim hemikalijama može da utiče na to kako se poruke prenose, što dovodi do simptoma.
• Životna sredina/psihološki: Dokazi pokazuju da deluzione poremećaje može izazvati stres. Alkohol i droge takođe mogu da doprinesu ovom stanju. Ljudi koji su izolovani, kao što su imigranti ili oni sa slabijim vidom ili sluhom ranjiviji su na razvijanje ovog poremećaja.

5 načina na koji "miniramo" sami sebe (i kako da prestanemo to da radimo)

Šta tačno izaziva deluzioni poremećaj?

Kao i kada su u pitanju mnogi drugi poremećaji, tačan uzrok deluzionog poremećaja nije još poznat. Istraživači ispituju uloge raznih faktora, kao što su genetski, biološki, psihološki ili faktori životne sredine.

Kakvi su simptomi deluzionog poremećaja?

Prisustvo nebizarnih deluzija je najočigledniji simptom. Drugi mogu da uključuju: nervozno ili besno raspoloženje, ili opštu neraspoloženost; zatim halucinacije (neko vidi, čuje ili oseća stvari kojih nema) vezane za deluziju.

Može li se deluzioni poremećaj izlečiti?

Treba reći da se lečenje obavlja isključivo i jedino kod lekara-specijaliste (dakle, psihijatra, ne psihologa), a treba znati da lečenje može biti jako teško, pogotovo ako deluzije dugo traju. Često se koriste antipsihotici, antidepresivi ili lekovi koji stabilizuju raspoloženje, a onda se pristupa i dodatnoj terapiji.

Iako lekovi mogu da pomognu, važno je znati i naglasiti da ljudi sa deluzionim poremećajem često veruju da im ništa ne fali, misle da nemaju mentalni poremećaj, što može dovesti do toga da odbiju svako lečenje, uključujući i psihoterapiju.