Izloženost psima od najranijeg detinjstva umanjuje rizik od šizofrenije

I sami istraživači su bili iznenađeni rezultatima, ali ispostavilo se da su psi još korisniji nego što smo mislili. Vreme je da razmislite o kuci ako se kolebate...

Kaže se da je pas čovekov najbolji prijatelj. Nije to bez razloga, naravno. Još od kada je pas postao domaća životinja, postao je naš zaštitnik, saputnik, prijatelj i emotivna podrška. Pored svega što psi donose, sada je nova studija sa univerziteta Johns Hopkins nagovestila da izloženost psima od najranijeg detinjstva umanjuje šansu da se u kasnijem dobu razvije šizofrenija.

Iako je pokazano da ova veza postoji sa psima, za mačke to još nije utvrđeno.

„Ozbiljni psihijatrijski poremećaji povezivani su sa promenama u imunim sistemom, koji ima veze sa izloženošću okolini u ranom životu, a pošto su kućni ljubimci nešto sa čime deca često prvo imaju kontakt, logično je bilo da istražimo vezu između to dvoje“, rekao je doktor Robert Yolken, predsednik odeljenja Stanley za pedijatrijsku neurovirologiju u centru za decu Johns Hopkins i glavni autor studije.

Ako ste ANKSIOZNI od ranog jutra, ovo su mogući razlozi

U ovom istraživanju Yolken i njegove kolege istražili su vezu između izloženosti psima i mačkama tokom prvih 12 godina života i kasnijim dijagnozama šizofrenije ili bipolarnog poremećaja.

Istraživači priznaju da su bili iznenađeni statistički ozbiljnom vezom između izloženosti psima u ranom dobu i rizika da osoba razvije šizofreniju kasnije u životu.

Istraživački tim naglašava da je potrebno još istraživanja da bi se ovo definitivno potvrdilo, da bi se pronašli faktori koji prouzrokuju ovu snažnu vezu i da preciznije definišu šta to tačno sprečava decu koja su izložena psima da kasnije razviju ozbiljne psihijatrijske poremećaje.

Prema podacima Američke asocijacije za proizvode za kućne ljubimce, u SAD postoji 94 miliona kućnih mačaka i 90 miliona kućnih pasa. Prethodne studije identifikovale su ranu izloženost psima i mačkama kao faktore okruženja koje mogu da izmene imuni sistem na razne načine, uključujući i alergijske reakcije, kontakte sa životinjskim bakterijama i virusima, promene u kućnim mikrobiomima, ali i efekte umanjenja stresa zbog kućnih ljubimaca na hemiju mozga.

6 saveta koji će vam pomoći da volite svoj život

Neki istražitelji misle da ova „imuna modulacija“ može da promeni rizik na razvijanje psihijatrijskih poremećaja kojima je osoba genetski sklona.

Yolken i njegov tim su u svojoj studiji pregledali populaciju od 1.371 muškarca i žene starosti između 18 i 65 godina u kojoj se nalazilo 396 ljudi sa šizofrenijom, 381 sa bipolarnim poremećajem i 594 osoba za kontrolu, odnosno ljudi za koje se zna da nemaju psihijatrijskih poremećaja.

Informacije koje su sakupljene o svakoj osobi su uzrast, pol, rasa, nacionalnost, mesto rođenja i najviši nivo edukacije roditelja, kao meru socioekonomskog statusa.

Svi učesnici studije upitani su da li su imali psa ili mačku za kućnog ljubimca tokom svojih prvih 12 godina života. Oni koji su prijavili da jesu, svrstani su u grupu koja je bila izložena ovim životinjama od rođenja.

Veza između uzrasta u kojim je osoba izložena kućnom ljubimcu i psihijatrijske dijagnoze definisana je korišćenjem statističkog modela koji proizvodi odnos rizika – to je mera koja gleda koliko često se specifični događaj (u ovom slučaju izloženost kućnim ljubimcima) dešava u grupi koja se proučava u poređenju sa kontrolnom grupom.

5 načina na koji "miniramo" sami sebe (i kako da prestanemo to da radimo)

Naučnici su razvili parametre kojima su merili rizik razvijanja ozbiljnih psihijatrijskih poremećaja. Yolken je rekao da je bio iznenađen kada je studija otkrila da oni koji su bili izloženi psima pre svoje 12. godine imaju značajno manji rizik da im se posle dijagnostifikuje šizofrenija. Taj rizik umanjen je do čak 24 odsto.

„Najveći zaštitni efekat otkriven je kada su deca bila izložena psima posle rođenja, ali pre treće godine“, rekao je on.

Ali, kako i zašto se to dešava?

„Postoji nekoliko razumnih objašnjenja za ovaj mogući zaštitni efekat od kontakta sa psima. Možda je to nešto u psećim mikrobiomima što se prenosi na ljude i što ojačava imuni sistem od genetskih predispozicija ka šizofreniji“, objasnio je Yolken.

Imate osećaj da ste nezasluženo ostvarili uspeh? Ne bojte se, niste sami, sindrom uljeza je češći nego što mislimo

Kada je u pitanju bipolarni poremećaj, studija nije otkrila nikakvu vezu, ni pozitivnu ni negativnu, da li boravak u blizini pasa kao dete ima uticaja.

Neutralan efekat dobijen je i kada je u pitanju izloženost mačkama od najranijeg detinjstva, tako da efekat dobijanja šizofrenije ili bipolarnog poremećaja nije ni uvećan ni umanjen.

Eto, ako vam je uopšte trebao dodatni razlog da svoj dom obogatite psom, sad ga imate.