5 načina na koji "miniramo" sami sebe (i kako da prestanemo to da radimo)

Svi mi manje-više sebi pravimo neke mentalne prepreke u glavi, ali znajte da to ne mora da bude tako.

Koliko puta vam se desilo da ste nešto baš, baš jako želeli, ali ste ostali bez toga? Da ste postavili neke ciljeve koje niste dostigli?

Tačno je da se to svakome dešava, ali ako mislite da vam se to dešava prečesto, da ne ispunjavate svoj potencijal, možda, samo možda - sabotirate sami sebe? Šta je tačno samosabotaža? To su ponašanje, misli, emocija ili reakcija koji vas sprečavaju u postizanju onog što svesno želite.

To je i konflikt koji se pojavljuje između svesnih i nesvesnih težnji. Ne samo da vas ona sprečava u dostizanju željenih ciljeva, nego vremenom postaje i svojevrstan mehanizam zaštite od razočarenja. „Ako ne probam, ne mogu ni da ne uspem“ ili „nije krivica do mene, desilo se nešto van moje kontrole“.

7 načina da utišate preteranu samokritičnost

Samosabotaža ne mora uopšte da bude prolazna faza, već može da se zadrži jako dugo, pa čak i da postane model ponašanja i razmišljanja, pogotovo kada nam nedostaje samopouzdanja, kada ne cenimo sebe dovoljno ili ne verujemo u sebe.

Treba reći da čak i kada nismo u stanju da upravljamo svojim emocijama, često reagujemo na stvari oko nas ili ljude oko nas na način koji nije baš produktivan, niti konstruktivan.

Bez obzira koji su razlozi samosabotaže, potpuno je jasno da mora nešto da se uradi, inače život može da nam prođe u žaljenju za propuštenim prilikama, neispunjenim očekivanjima i samosažaljenju.

Kako da prestanemo da sabotiramo sami sebe? Možemo da krenemo od prepoznavanja nekoliko formula razmišljanja.

1. Ništa nije dobro, sve je loše

Ovu formulu je lako prepoznati: sve što vidite, čujete i kažete, sve je loše. Koncentrisanje na loše strane bilo koje situacije vrlo brzo dovede do osećaja lično nezadovoljstva i može razviti osećaj da vam život nema svrhu, o ličnim ambicijama da i ne govorimo. Probajte da razmislite koliko često sve oko sebe gledate negativno.

Mogući izlaz: Naša osećanja počinju od naših misli, svesnih ili nesvesnih. Počnite zato od pitanja: „Šta je ovde dobro? Šta je ispravno? Šta je urađeno kako treba? Kaže se da svaka loša stvar ima i nešto dobro u sebi, probajte da pronađete sami takvu nekakvu stvar, potrudite se i neka to bude početak. Neka vam to uđe u rutinu i vremenom će samo početi da se širi.

Ljudima sa niskim primanjima ugroženo je kardiovaskularno zdravlje, kao i kvalitet sna!

2. Strah koji parališe

Ova formula opisuje samu sebe. Ako ste, na primer, zabrinuti šta će se desiti u budućnosti i da li će stvari krenuti kako treba, ali onda ne radite ništa po tom pitanju iz straha. Čim pomislite na budućnost (na primer), sledite se.

Mogući izlaz: Koncentrišite se na „sad i ovde“, na sadašnji trenutak. Pomislite šta je to najgore što možete vi lično da uradite. Sigurno će vam mašta reći šta sve možete da uradite, a onda ćete i sami videti da je u vašim rukama da li želite ili ne to da uradite. Tuđim postupcima ne možemo upravljati, ali svojim možemo, zato treba krenuti od sebe.

3. Nema nikakve koristi od mene

Zaboravljate sve dobre stvari koje ste uradili, vredne ljude koje ste upoznali, zaboravljate ili zapostavljate koliko prijatelja imate, umanjujete svoja dostignuća ili mislite da niste dovoljno uradili – to je sve model razmišljanja. Ako uz sve to ne slušate pohvale drugih, niti možete da prosto prihvatite neki kompliment, da, imate problem.

Mogući izlaz: Čim čujete unutrašnji glas kako se javlja da vam govori takve stvari, samo ga ućutkajte. Nije to teško, to je vaš glas, vaš izbor. Prepoznajte bar tri stvari u kojima ste dobri ili u kojima se izdvajate i razmišljajte o njima i o tome koliki ste napredak postigli. Kada vam to postane normalno, proširite ih na pet, a onda i na više. I da, znajte da je sasvim normalno da vam neko uputi kompliment.

Šta je uopšte pesimizam i može li ikako biti koristan?

4. Poređenje sa drugima

Stalno se poredite sa drugima, ali uvek tako da su drugi bolji? Normalno je porediti sebe sa drugima, jer to može da nas motiviše da budemo bolji. Ne treba da se poredimo da bismo se osećali gore ili nedovoljno korisno.

Mogući izlaz: Ne razmišljajte toliko o drugima, koncentrišite se na sebe. Napravite spisak, bukvalni spisak od bar tri stvari za koje mislite da su vaši najveći kvaliteti ili najbolje osobine. Možete to uraditi na papiru ili na svom telefonu. Onda možete da zapišete vrednosti i vrline za koje mislite da su najbolje u životu, a koje vi ispunjavate. Kad sledeći put počnete sebe da poredite sa drugima na svoju štetu, samo bacite pogled na taj spisak i mislite na svoje najveće vrline.

5. Nedostatak smisla u životu

Ako se često pitate šta je smisao života i čemu on služi – zaustavite se odmah. Istog časa. Svi ljudi na svetu imaju svrhu, samo treba da pronađete svoju.

Mogući izlaz: Spisak, opet. Zapišite (ukucajte u telefon) stvari koje su vam važne, bez obzira da li su to ljudi, neka osećanja, postupci ili stvari. A onda pored njih zapišite svoj doprinos tome. Otvorite sebe ka drugima. Nije retko objašnjenje da je svrha života ono što mu mi damo, a davanje sebe je velika stvar. Otvorite se ka drugima, dajte drugima sebe i videćete koliko ćete se bolje osećati.

Imate osećaj da ste nezasluženo ostvarili uspeh? Ne bojte se, niste sami, sindrom uljeza je češći nego što mislimo

Preispitajte se, budite u kontaktu sami sa sobom i prepoznajte neku od ovih formula kojima minirate sebe i slobodno se pokrenite. Promene su svakom teške, ali promene su često dobre.