Sindrom Božićnog srca: Fatalna zamka prazničnog veselja

Kardiolog otkriva skrivene zamke prazničnog slavlja

Kada govorimo o "sindromu božićnog srca" prvo pomislimo na emocije. Kardiolozi, međutim, upozoravaju da je to povezano sa zloupotrebom alkohola, koja može da dovede do ozbiljnih srčanih poremećaja, pa čak i do iznenadnog zastoja srca.

Stres, obilni obroci, pa čak i porodična okupljanja mogu da izazovu problem sa zdravljem, kao i hladnoća koja može dodatno da preoptereti srce. Kako da prepoznamo ''sindrom božićnog srca''?

Kardiolog profesor doktor Petar Otašević objasnio je koji su to simptomi koji se javljaju kod pacijenata sa "sindromom božićnog srca" tokom prazničnih dana.

Kako prevazići osećaj usamljenosti tokom praznika?

"Prvi je osećaj ubrzanog rada srca koji nastaje zbog previše unosa alkohola i hrane i može nastati bol u grudima, visok pritisak i ozbiljne aritmije", rekao je profesor Otašević.

Božićni srčani sindrom često se javlja tokom praznika, kad se ne radi. Popije se čašica više, više se jede nezdrava i masna hrana.

"Umerenost je stvar karaktera. Potrebno je znati svoje granice u kojima treba i ostati kada su u pitanju hrana i piće. Ako imate neku bolest ili ste u starijoj dobi treba da budete oprezni i da obavezno redovno uzimate lekove. Istraživanja pokazuju da su srčani problemi najučestaliji ponedeljkom", istakao je profesor.

Kako hladno vreme utiče na kardio vaskularne bolesti?

"Tokom hladnih dana skupljaju se krvni sudovi i u tom periodu, kao što je i poznato, češće imamo problema sa akutnim infarktima miokarda i šlogom. Čišćenje snega je težak fizički zadatak koji zahteva dobru fizičku formu, pa se treba čuvati", rekao je profesor.

Srčani udar je uvek opasan, i kad je blaži, i kad je jači. Često nismo ni svesni da smo imali srčani udar koji je ostavio posledice.

Živeti 2025. kao da je poslednja - ali ne iz straha, već iz ljubavi prema životu

"Postoje grupe bolesnika kod kojih su ti simptomi odsutni, kao recimo kod dijabetičara, jer ako dijabet dugo traje, on može da napadne nerve i te osobe ne osećaju bol koji je alarm da nešto nije u redu. Kod žena to ne mora biti bol u grudima, može biti bol u ramenu ili jednostavno nedostatak vazduha. Ako se osećate bitno lošije nego što je vaše uobičajeno zdravstveno stanje, potrebno je potražiti lekarsku pomoć", rekao je profesor.

"Faktori rizika su univerzalni, to je povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol i odgovarajući način života. Žene, naročito posle 65 godine budu u problemu od nastanka kardio vaskularnih bolesti", navodi profesor Otašević.

"Preventiva je nešto što nam kao naciji nije jača strana i mi generalno ne idemo kod lekara kada smo zdravi, a u tome je ključ sprečavanja kasnijih komplikacija. Ono što mi kao lekari, pogotovo kardiolozi savetujemo, da do 40 godine svake dve ili tri godine idemo na preglede, a posle 40. godine na pregled treba ići jednom godišnje. Ako ste naizgled zdravi, kontrolišite svoje zdravlje", navodi profesor.

Dodaje da emocije mogu biti i pozitivne i negativne, radost ili depresija, naročito kod starijih ljudi. Utiče i stres koga se treba čuvati.

"Preporuka je održavati zdrav način života,redovno vežbanje, umerena ishrana…", rekao je kardiolog prof. dr Petar Otašević.

Izvor: RTS