Šta je Hašimotov sindrom ili "sindrom lenje domaćice" i kako može da vas zavara ako ne obratite pažnju

Koji su stadijumi hipotireoze i šta je njen glavni uzročnik? Šta treba da znate...

Čuli ste za "sindrom lenje domaćice", zastareo naziv za Hašimotov tireoiditis. Ovako je nazvan zato što češće pogađa žene i to najčešće u srednjim godinama, a neki od simptoma su umor, letargija, tromost, depresija, dobijanje težine...

Ali, šta je to tačno? Hašimotov tireoiditis je autoimuno oboljenje štitaste žlezde koje dovodi do opadanja njene aktivnosti, a posle i do upale i postepenog razaranja njenog tkiva zbog poremećaja imunog sistema.

Ponekad uzrokuje otekline na vratu zbog uvećanja štitaste žlezde. Imuni sistem svojom greškom razvija antitela koja napadaju žlezdu i izazivaju njeno oštećenje. Mnogo češće se javlja kod žena nego kod muškaraca, ali sve češće se otkriva kod adolescenata i sasvim mladih devojaka.

Koliko vode dnevno treba piti? Ne postoji jedinstveni odgovor, ali imamo neke smernice

Uloga štitaste žlezde je da obezbedi dovoljne količine tiroidnih hormona T4 (tiroksin) i T3 (triodtironin). Ovi hormoni utiču na razvoj i metabolizam. Oni ubrzavaju razgradnju glukoze u ćelijama i glikogena u jetri, utiču na snagu i frekvencu srčane radnje, na kvalitet kontrakcije poprečno-prugaste muskulature i na psihičku aktivnost. Direktno su odgovorni i za fizički i mentalni razvoj organizma.

Osnovno obeležje ove bolesti jeste smanjen nivo hormona T3 i T4, odnosno hipotireoza. Može se dogoditi da početak bolesti prati prolazna hipertireoza, dok krajnji stadijum bolesti najčešće prati hipotireoidizam. Dakle, u ranim fazama bolesti Hašimoto se može ispoljiti kao povećana funkcija štitne žlezde, sa sledećim simptomima: tahikardija, pojačano znojenje, gubitak telesne mase...A nakon toga razvijaju se sasvim suprotni simptomi: bradikardija, odsustvo znojenja, dobijanje na težini...

Hašimoto je najčešći, ali ne i jedini, uzročnik hipotireoze.

Simptomi hipotireoze su blagi i nastupaju postepeno, tako da se lako mogu pogrešno shvatiti kao mentalno oboljenje, pre svega depresija. To nije čudno jer su neki od simptoma hipotireoze umor, koji otežava i najprostije fizičke aktivnosti, opadanje sposobnosti koncentracije i pamćenja, teško buđenje i pospanost već u predveče, gubitak volje, sklonost ka depresiji...

Ako vas muči osećaj nadutosti, poslušajte ove savete

Simptomi nisu isti za sve, tako da se nekada mogu javiti i simptomi kao što su proređivanje kose, netolerancija na hladnoću, prestanak znojenja, dobijanje težine unos iste količine hrane, bolovi u mišićima, skupljanje tečnosti u organizmu, podbule oči, suva koža, zamagljen vid, opstipacija, poremećaj menstruacije (koja ili traje duže ili je obilnija), pad libida, promena dubine glasa.

Bolest napreduje godinama i ako se ne leče, simptomi postepeno postaju sve primetniji. Kasnije se može primetiti i nadut vrat, jer je štitasta žlezda uvećana.

Obično postoji pet stadijuma Hašimotove bolesti:

U prvoj fazi osoba nema ni jedan znak bolesti i sve je u granicama normalnih vrednosti. To se dešava jer se još ne pojavljuju. Ova faza zove se i "nulta faza". Ova bolest se može sprečiti i kontrolisati testiranjem na intoleranciju hrane, kontrolisati bakterijsku crevnu floru suplementima, redovno vežbati ili uraditi genetska testiranja u laboratoriji.

U drugom stadijumu imune ćelije počinju da napadaju štitnu žlezdu. Hormoni tiroidne žlezde su još uvek u graničnim vrednostima.

U trećem stadijumu, štitasta žlezda polako počinje da gubi sposobnost sinteze hormona. Postoji srednji stepen porasta TSH hormona, dok su T3 i T4 u okviru referentnih vrednosti.

U četvrtom stadijumu veći deo štitne žlezde je razoren i laboratorijski testovi pokazuju značajan pad proizvodnje hormona T3 i T4. Ovo je faza u kojoj se najčešće dijagnostikuje Hašimoto i počinje lečenje.

U petom stadijumu javljaju se i druge autoimune bolesti kao što su celijakija, psorijaza, Sjogren sindrom, reumatoidni artritis, lupus, multipla skleroza i druge.

Natečeni limfni čvorovi (žlezede): Da li i kada treba da se uplašite?

Do danas uzrok ove bolesti nije sasvim poznat i ima nekoliko teorija. Jedna od njih je da virusi i bakterije podstiču reakciju, a moguće je i da je ona nasledna. Stres igra značajnu ulogu.

Kao što smo rekli, pa da ponovimo, Hašimotov sindrom nije jedini uzrok hipotireodizma.

Drugi uzroci hipotireoidizma mogu biti: manjak joda u organizmu, uklonjena štitna žlezda,  bolesti hipofize, bolesti hipotalamusa, lečenje radioaktivnim jodom.

Lečenje ove bolesti obavlja se isključivo klinički, po terapiji lekara. Ono obično podrazumeva uzimanje lekova koji će nadoknaditi hormone, kao i povremene kontrole krvne slike da bi se nivoi kontrolisali.

Lečenje traje doživotno, a osim uzimanja sintetičkih hormona, podrazumeva i promenu životnog stila, načina ishrane, mada ne drastične, odnosno, potrebno je da se hranite zdravije.

Neki kažu da veganska ili vegetarijanska ishrana pomažu, kao i ishrana bez glutena, ali to su neproverene informacije.

Ponavljamo zato da su redovne i kvalitetne lekarske kontrole jako važne, jer je moguće neke simptome pomešati sa drugima. Ovo je samo informativni članak i nije nikakva zamena za stručni medicinski savet, niti ga treba tako shvatati.