ŠTA ŽENE TREBA DA ZNAJU: Kako prepoznati atipične simptome srčanog udara?

Žene češće imaju atipične simptome srčanog udara, kao što su umor, kratak dah, bol u vilici i leđima i mučnina.

Dok je bol u grudima najčešći simptom srčanog udara kod muškaraca, kod žena se mogu pojaviti i sledeći atipični simptomi:

• umor
• kratak dah
• bol u leđima ili vilici
• mučnina ili povraćanje

Istraživanja pokazuju da žene imaju veću stopu smrti od srčanog udara nego muškarci. U stvari, studija objavljena 2018. je otkrila da žene imaju do 3 puta veće šanse da umru nakon ozbiljnog srčanog udara.

Kašnjenje u traženju nege zbog atipičnih simptoma kod žena je jedan od razloga za to, ali nije jedini deo slagalice. Kada je reč o tipu srčanog udara koji doživljavaju muškarci i žene, postoji i razlika između polova.

Mnoge žene veruju da samo muškarci umiru od infarkta. Pogrešno i opasno

Mnogo je veća verovatnoća da će muškarci imati suženje epikardijalnog dela koronarne cirkulacije, tj. velikih arterija koje prolaze na spoljašnjoj strani srca. Ovo su veliki sudovi koji mogu da videti kada se radi kateterizacija srca. To su krvni sudovi u koje mogu da se stavi stentove ili da se uradi bajpas operacija.

Žene, s druge strane, mnogo češće imaju mikrovaskularne bolesti. Ovo utiče na mrežu mnogo manjih arterija unutar zidova srca.

Ovo može dovesti do pogrešne dijagnoze i nedovoljnog lečenja kod žena, jer čak i ako žena ima bol u grudima, dešava se da kada se uradi procedura kateterizacije srca, da se ne vide blokade u velikom epikardijalnim arterijama.

Još uvek se istražuje najbolji tretman za mikrovaskularnu disfunkciju. Smatra se da mnogi lekovi koji se koriste za epikardijalne srčane arterije, kao što su ACE inhibitori, beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala, aspirin, statini i lekovi za holesterol, imaju slične efekte, ali mnogo toga je još toga se još uvek ispituje.

Drugi faktori rizika od srčanih bolesti koji su specifični za žene

Tradicionalni faktori rizika za srčana oboljenja uključuju hipertenziju (visok krvni pritisak), dijabetes, nikotinsku zavisnost, porodičnu istoriju srčanih bolesti, gojaznost ili fizičku neaktivnost, starost i visok holesterol.

Međutim, postoje i dodatni faktori rizika koji su specifični za žene, i važno je da ih i žene i njihovi lekari budu svesni. Sindrom policističnih jajnika, menopauza i autoimune inflamatorne bolesti (kao što su reumatoidni artritis, lupus i psorijaza) povećavaju rizik od srčanih oboljenja kod žena.

Trudnoća takođe može imati veliki uticaj na srce žene. Žene koje razviju komplikacije kao što je hipertenzija, uključujući preeklampsiju ili eklampsiju, ili dijabetes tokom trudnoće, imaju povećan rizik od razvoja srčanih bolesti kasnije u životu.

Stručnjaci ističu da je imperativ da žene budu svesne faktora rizika od srčanih oboljenja i da rade na prevenciji. 

Konsultujte sa svojim lekarom i uverite se da su vaš krvni pritisak, šećer u krvi, težina i holesterol kontrolisani. Pored toga, vežbajte, ograničite unos alkohola i unosite hranu koja je zdrava za vaše srce. Ako pušite, odvikavanje od nikotina može biti jedan od najvažnijih koraka u prevenciji srčanih bolesti.