U svetu imaginarnih kruna – Kada samopouzdanje preraste u iluziju

Tanke granice između zdravog samopouzdanja i psihološkog poremećaja

Zamislite čoveka koji ulazi u kafić, seda za sto i očekuje da ga svi primete. On vidi sebe kao nekoga ko zaslužuje poseban tretman. Možda čak misli da je potomak kraljevske loze ili da poseduje natprirodne moći. 

Dok većina nas ima trenutke kada se osećamo posebno, kod nekih ljudi ova osećanja prerastaju u nešto mnogo dublje – iluziju grandioznosti.

Iluzija grandioznosti je psihološko stanje u kojem osoba ima nerealno uverenje o svojoj važnosti ili moći. To nije samo preterano samopouzdanje. To je duboko verovanje koje oblikuje svaki aspekt života te osobe. Ponekad se takvo verovanje ne dovodi u pitanje ni kada postoje jasni dokazi koji ga opovrgavaju.

Ovo stanje se često javlja kao simptom ozbiljnijih psiholoških poremećaja poput bipolarnog poremećaja, narcisoidnog poremećaja ličnosti ili shizofrenije. Kod bipolarnog poremećaja tokom maničnih epizoda, osoba može razviti uverenje da ima izuzetne sposobnosti. Kod shizofrenije, ove iluzije mogu biti deo šireg sistema sumanutih ideja.

Fotografsko pamćenje – mit ili stvarnost?

Prepoznati ovo stanje nije uvek lako, naročito u društvu koje često slavi samopromociju. Znaci na koje treba obratiti pažnju su uporno insistiranje na neobičnim talentima ili statusu, nedostatak samokritike, odbijanje da se prihvate ograničenja ili greške, i preterano reagovanje na kritiku.

Opasnost iluzije grandioznosti leži u njenoj sposobnosti da osobu odvoji od realnosti. Osoba može donositi rizične finansijske odluke jer veruje u svoj genijalni poslovni instinkt. Može zanemariti važne zdravstvene savete jer misli da ima poseban imunitet. U ekstremnim slučajevima, osoba može ugroziti sebe ili druge ako veruje da ima božanske moći ili misiju.

Socijalni odnosi takođe pate. Prijatelji i porodica se udaljavaju kada više ne mogu da izdrže stalne razgovore o posebnosti i važnosti te osobe. To stvara začarani krug izolacije koji samo pojačava iluziju.

Neprimetno povlačenje: Kako mikro-izolacija menja naš život

Pomoć osobama sa iluzijom grandioznosti predstavlja poseban izazov. Prvi i najvažniji korak je stručna pomoć psihijatra. Lekovi mogu pomoći kod osnovnih stanja poput bipolarnog poremećaja ili shizofrenije. Psihoterapija može pomoći osobi da postepeno testira svoje pretpostavke o sebi i svetu.

Za članove porodice, struka savetuje da ne pokušavaju direktno da ospore iluzije – to često vodi samo većem otporu. Umesto toga, fokus treba da bude na izgrađivanju poverenja i rutine. Pokazivanje empatije ne znači slaganje sa iluzijama, već razumevanje da je za tu osobu to stvarnost.

Važna je ravnoteža. Porodica treba da pruži podršku, ali i da postavi granice. Ne treba podržavati iluzije, ali ni suprotstavljati im se agresivno.

Kada se osobi pruži odgovarajuća pomoć, prognoza može biti dobra. Mnogi se oporave nakon maničnih perioda tokom kojih su imali grandiozne ideje, a kasnije mogu čak i sa humorom gledati na taj period svog života.

U svetu koji često zamenjuje samopouzdanje sa kompetencijom, iluzija grandioznosti služi kao podsetnik na tanku liniju između zdravog samopouzdanja i nerealne slike o sebi. Prepoznavanje znakova, razumevanje uzroka i pružanje prave vrste podrške mogu pomoći onima koji se bore sa ovim stanjem da pronađu put nazad do uravnoteženijeg pogleda na svet i sebe.