Alarm: Čak dve trećine stanovništva Srbije pati od hroničnog umora!

Zabrinjavajući podaci opširne studije

Prema Međunarodnoj mreži za pomoć (IAN) i zdravstvenoj studiji "Budućnost zdravlja", dve trećine građana Srbije trpi hronični umor na poslu ili se nalazi na ivici takvog stanja.

Istraživanje je obuhvatilo 18.000 ispitanika iz devet zemalja i sprovela ga je agencija "Kantar Health".

U sklopu projekta "Podrška održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji", IAN je organizovao Antiburn-out seminar sa ciljem smanjenja faktora koji dovode do sindroma izgaranja kod pomagača koji rade na terenu i susreću se sa visoko traumatizovanim korisnicima. Sindrom izgaranja može pogoditi sve, ali neke grupe mogu biti izloženije većem riziku od drugih.

Istraživanje Future Foruma, koje je obuhvatilo 10.700 radnika iz šest zemalja, pokazalo je da žene imaju 32 odsto veću verovatnoću da dožive sindrom izgaranja od muškaraca.

Mlađi od 30 godina imaju 29 odsto veću šansu da dožive simptome nego stariji kolege, a srednji menadžeri su najizloženiji riziku (43 odsto). Najveći procenat radnika koji pate od sindroma izgaranja nađen je u Rusiji (72 odsto), Srbiji (66 odsto) i Poljskoj (62 odsto), dok je u Španiji, Italiji, Nemačkoj (49 odsto) i Francuskoj (44 odsto) taj procenat niži.

Studija "Kantar Health" je takođe pokazala da većina ispitanika smatra da je poslodavac dužan da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sindrom izgaranja nastaje usled nekontrolisanog stresa na poslu i karakterišu ga osećaj iscrpljenosti, povećana mentalna distanca od posla, negativizam, cinizam i smanjena profesionalna efikasnost.

Uzroci sindroma izgaranja mogu biti spoljašnji ili unutrašnji, a fizički simptomi uključuju umor, probleme sa spavanjem, glavobolje, bolove u telu, gastrointestinalne probleme, povišen krvni pritisak i smanjenje imuniteta. Mentalni i emocionalni simptomi obuhvataju lošu koncentraciju, nisku motivaciju, osećaj neuspeha, usamljenost i depresiju.

Promene u ponašanju mogu uključivati smanjen radni učinak, izlive ljutnje, sklono ulazak u konflikte, socijalnu izolaciju i prekomerno konzumiranje alkohola, cigareta i lekova. Preventivne strategije i taktike za borbu protiv sindroma izgaranja podrazumevaju donošenje odluka sa dugoročnim posledicama, definisanje prioriteta, učenje kako reći "ne" i "da", povezivanje sa drugima, odvajanje vremena za fizičku aktivnost, druženje i interese van posla, brigu o sebi i traženje pomoći.