Beba od 13 meseci zaražena malim boginjama!

Epidemija se sada približava najmlađoj populaciji

Od početka februara tekuće godine, Srbija beleži porast slučajeva malih boginja. Do sada je potvrđeno 19 slučajeva, među kojima je i beba od 13 meseci, čime se bolest dodatno približila najmlađoj populaciji.

Prema najnovijim informacijama Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", ovo dete, koje dolazi iz Severnobanatskog okruga, nije primilo vakcinu protiv ovog visoko zaraznog virusa.

U prestonici, gde je 22. februara 2024. godine zvanično prijavljena epidemija, registrovano je 16 slučajeva. Svi su potvrđeni u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Infekcija je zahvatila šestoro dece starosti od tri do pet godina, od kojih petoro nije vakcinisano. Pored njih, obolele su i osobe starije od 40 godina, kod kojih se ne zna vakcinalni status. Zabrinjavajući je podatak da je kod troje obolelih registrovana komplikacija u obliku upale pluća.

Prijavljena epidemija malih boginja na teritoriji Beograda

Dodatno, 20. februara 2024. godine identifikovan je slučaj malih boginja kod deteta iz Sremskog okruga, tačnije iz Stare Pazove. Reč je o detetu koje je u drugoj godini života i koje, takođe, nije bilo vakcinisano. S tim u vezi, juče je potvrđen i slučaj kod pomenute bebe od 13 meseci, što ukazuje na širenje bolesti među najranjivijim kategorijama.

Morbili, poznatiji kao male boginje, predstavljaju jednu od najzaraznijih virusnih bolesti. Prenose se direktnim kontaktom ili putem vazduha, a period inkubacije varira od sedam do 18 dana. Nakon toga, oboleli doživljavaju nagli porast temperature, curenje iz nosa i konjunktivitis.

Ovi simptomi traju oko četiri dana, posle čega dolazi do daljeg povećanja temperature i pojave osipa, koji se prvo javlja oko ušiju i na licu, a zatim se širi po celom telu. Osoba je zarazna četiri dana pre i posle izbijanja osipa.

Važno je istaći da morbili mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija, posebno kod osoba starijih od 20 godina. Upala pluća, upala srednjeg uva, mozga ili gubitak vida samo su neke od mogućih posledica.

Oko 60 odsto smrtnih ishoda povezuje se upravo sa upalom pluća. Kao jedina efikasna mera prevencije, vakcinacija se sprovodi u dve doze, prva u drugoj godini života, a druga u sedmoj godini. Ovaj trenutak epidemije naglašava značaj imunizacije u borbi protiv jedne od najzaraznijih bolesti današnjice.