Da li se zavisnost može uspešno lečiti?
Da, zavisnost je izlečiv poremećaj.
Istraživanja nauke o zavisnosti i lečenju narkomanije dovela su do razvoja metoda koje pomažu ljudima da prestanu da koriste drogu i nastave produktivni život, takođe poznat kao oporavak.
Da li se zavisnost može izlečiti?
Lečenje zavisnosti se ne sprovodi na isti način kao i lečenje kod drugih hroničnih bolesti kao što su srčane bolesti ili astma. Ali, zavisnošću se može uspešno upravljati. Lečenje omogućava ljudima da suprotstave razornim efektima zavisnosti na njihov mozak i ponašanje i povrate kontrolu nad svojim životom.
Da li recidiv znači da lečenje nije uspelo?
Ne. Hronična priroda zavisnosti znači da kod nekih ljudi recidiv ili povratak upotrebi droga nakon pokušaja prekida može biti deo procesa izlečenja, ali noviji tretmani su osmišljeni da pomognu u sprečavanju recidiva. Stope relapsa tokom upotrebe droga slične su stopama ostalih hroničnih medicinskih bolesti. Ako ljudi prestanu da slede svoj plan lečenja, verovatno će nastaviti sa upotrebom narkotika.
Koje su zdravstvene posledice narkomanije?
Lečenje hroničnih bolesti uključuju promenu duboko ukorenjenog ponašanja, a recidiviranje ne znači da je lečenje propalo. Kada se osoba koja se oporavlja od zavisnosti ponovo uzme drogu, to ukazuje da osoba treba da razgovara sa lekarom kako bi nastavila lečenje, modifikovala ga ili pokušala sa drugim lečenjem.
Iako je recidiv normalan deo oporavka, količina droge koja se može uzeti može biti veoma opasna - čak i smrtonosna. Ako osoba uzme onoliko droge koliko je uzimala pre nego što je započela lečenje, lako se može predozirati jer im telo više nije prilagođeno njihovom prethodnom nivou izloženosti narkotiku. Predoziranje se dešava kada osoba koristi dovoljno narkotika za proizvodnju neprijatnih osećanja, simptoma opasnih po život ili smrt.
Koji su principi efikasnog lečenja?
Kada se leče zavisnosti od opioida (sredstva za uklanjanje bolova na recept ili lekovi poput heroina ili fentanila), lek treba da bude prva linija lečenja, obično u kombinaciji sa nekim vidom terapije ponašanja ili savetovanja. Takođe su dostupni i lekovi za pomoć u lečenju od zavisnosti od alkohola i nikotina.
Pored toga, lekovi se koriste kako bi se pomoglo detoksikaciji organizma, mada detoksikacija nije isto što i lečenje i nije dovoljna da se osoba oporavi. Sama detoksikacija bez naknadnog lečenja uglavnom dovodi do nastavka upotrebe narkotika.
Zdravlje milenijalaca je u velikom padu, na putu su da umru ranije nego prethodna generacija
Za osobe sa zavisnostima od stimulansa ili kanabisa, trenutno nisu dostupni lekovi koji bi pomogli lečenju, pa se lečenje sastoji od bihejvioralne terapije. Lečenje treba da bude prilagođeno adresiranju obrasca upotrebe droga i medicinskih, mentalnih i socijalnih problema povezanih sa drogom.
Koji lekovi i pomažu u lečenju zavisnosti od droga?
Različite vrste lekova mogu biti korisne u različitim fazama lečenja kako bi se pomoglo pacijentu da prestane da zloupotrebljava narkotike, ostane na lečenju i izbegne recidiv.
Lečenje povratnika. Kada pacijenti prvi put prestanu sa upotrebom lekova, mogu da dožive razne fizičke i emocionalne simptome, uključujući nemir ili nesanicu, kao i depresiju, anksioznost i druga stanja mentalnog zdravlja. Određeni lekovi i uređaji za lečenje smanjuju ove simptome, što olakšava zaustavljanje upotrebe narkotika.
Ostanite na lečenju. Neki lekovi i mobilne aplikacije koriste se kako bi se mozak postepeno prilagodio odsustvu leka. Ovi tretmani deluju sporo kako bi sprečili želju za lekovima i imaju smirujući učinak na telesne sisteme. Oni mogu pomoći pacijentima da se fokusiraju na savetovanje i druge psihoterapije u vezi sa njihovim lečenjem.
Sprečavanje recidiva. Nauka nas je naučila da su stresovi povezani sa upotrebom droga (kao što su ljudi, mesta, stvari i raspoloženje) i kontakt sa drogom najčešći pokretači recidiva. Naučnici su razvijali terapije kako bi ometali ove okidače kako bi pomogli pacijentima da ostanu u oporavku.
Kako bihejvioralne terapije tretiraju zavisnost od droga?
Bihejvioralne terapije pomažu ljudima koji leče od zavisnosti od droga da modifikuju svoje stavove i ponašanje vezano za upotrebu droge. Kao rezultat toga, pacijenti su u stanju da se nose sa stresnim situacijama i različitim okidačima koji mogu izazvati ponovni povratak. Bihejvioralne terapije takođe mogu poboljšati efikasnost lekova i pomoći ljudima da ostanu duže na lečenju.
Ovi saveti pomoći će vam da se izborite sa snažnim emocijama
Kognitivno-bihejvioralna terapija nastoji da pomogne pacijentima da prepoznaju, izbegavaju i nose se sa situacijama u kojima oni najverovatnije koriste lekove.
Motivaciona terapija za poboljšanje koristi strategije kojima se maksimalizuje spremnost ljudi da promene svoje ponašanje i uđu na lečenje.
Porodična terapija pomaže ljudima (posebno mladima) koji imaju problema sa upotrebom droga, kao i njihovim porodicama, da se bave uticajem na obrasce upotrebe droga i poboljšaju celokupno porodično funkcionisanje.
Olakšavanje u dvanaest koraka (TSF) je individualna terapija koja se obično daje tokom 12 nedeljnih sesija kako bi se pripremili ljudi da se uključe u programe međusobne podrške u 12 koraka. Programi u 12 koraka, poput alkoholnih anonimnih, nisu medicinski tretmani, ali pružaju socijalnu i komplementarnu podršku tim tretmanima. TSF prati teme u 12 koraka o prihvatanju, predaji i aktivnom učešću u oporavku.
Kako najbolji programi lečenja pomažu pacijentima da se oporave od zavisnosti?
Prestanak upotrebe droga samo je jedan deo dugog i složenog procesa oporavka. Kada ljudi uđu na lečenje, zavisnost često uzrokuje ozbiljne posledice u njihovom životu, verovatno narušavajući njihovo zdravlje i način funkcionisanja u porodičnom životu, na poslu i u zajednici.
Budući da zavisnost može uticati na toliko aspekata života osobe, lečenje treba da se zadovolji potrebama čitave osobe kako bi bila uspešna. Savetnici mogu da izaberu iz menija usluga koje ispunjavaju specifične medicinske, mentalne, socijalne, profesionalne, porodične i pravne potrebe svojih pacijenata kako bi im pomogli u oporavku.