Ekrani uopšte nisu rešenje za smirivanje dece, imaju suprotan efekat dugoročno

Nova studija ukazuje na uticaj na emocionalnu regulaciju predškolaca

Roditelji malih predškolaca često se suočavaju sa svakodnevnim ispadima besa, promenama raspoloženja i frustracijom kod svoje dece. U takvim trenucima, ekrani se ponekad čine kao brzo rešenje za smirivanje deteta.

Međutim, novo istraživanje sugeriše da ova praksa ne samo da nije korisna, već može dodatno pogoršati situaciju, kako na kratke tako i na duže staze.

Tim istraživača predvođen profesorom Karolin Ficpatrik, predsedavajućom Kanadskog istraživačkog centra za korišćenje digitalnih medija kod dece, ukazuje na to da vreme provedeno pred ekranom negativno utiče na sposobnost dece da regulišu svoje emocije. 

Studija sprovedena među decom uzrasta 3,5 i 4,5 godine, u periodu pandemije, naglašava značaj postavljanja pravila vezanih za upotrebu ekrana u porodici. Deca su tokom pandemije, prema nalazima istraživanja, bila izložena mnogo većim količinama vremena pred ekranom nego što pedijatri preporučuju, s prosečnim trajanjem gledanja od čak 3,46 sati dnevno.

Puštanje zmajeva: Zanimacija koja povezuje porodicu, razvija decu i jača telo i um

Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da svaki sat proveden pred ekranom kod deteta starog 3,5 godine predviđa porast besa i frustracije kod tog deteta godinu dana kasnije, kada napuni 4,5 godine. Ova saznanja sugerišu da prekomerna upotreba digitalnih sadržaja može ometati sposobnost dece da uspešno kontrolišu negativne emocije, što je ključno za njihov lični uspeh i dugoročno mentalno i fizičko zdravlje.

Profesor Karolin Ficpatrik naglašava: "Roditelji moraju biti informisani da prekomerno korišćenje digitalnih medija može imati značajan uticaj ne samo na fizičko zdravlje njihove dece, već i na njihovu sposobnost da dugoročno efikasno upravljaju emocionalnim reakcijama."

Razvoj veština za upravljanje emocijama

Prethodna istraživanja već su pokazala da ekrani nisu dobro rešenje za smirivanje uznemirenog deteta. Naprotiv, vremenom, upotreba ekrana može oslabiti sposobnost dece da razviju sopstvene načine za suočavanje sa stresnim i ljutitim emocijama. U ranom detinjstvu, deca se oslanjaju na podršku odraslih za regulaciju emocija, ali su im potrebne i prilike da ovu veštinu vežbaju sa drugom decom. Problem nastaje kada prekomerno vreme pred ekranom smanjuje vreme za aktivnosti koje doprinose razvoju regulacije emocija, kao što su igranje uloga, pričanje priča, socijalna igra sa vršnjacima ili fizička aktivnost.

Alati za roditelje

Istraživanje takođe sugeriše da roditeljski nadzor, uključujući postavljanje ograničenja na vreme pred ekranom, odabir obrazovnih sadržaja i razgovor o medijima sa decom, može imati dugoročni zaštitni efekat. Tim istraživača ističe da je, s obzirom na povećanu upotrebu digitalnih medija tokom pandemije, sada posebno važno pružiti roditeljima efikasne alate za upravljanje ovom aktivnošću kod dece.

SEPARACIONA ANKSIOZNOST kod dece-u kojim uzrastima se javlja, kako je prevazići?

Prema rečima Marije-Andree Binet, studentkinje koja je sarađivala na studiji, postoji nekoliko strategija koje mogu pomoći porodicama u upravljanju vremenom pred ekranom. Zdravstveni stručnjaci preporučuju kreiranje porodičnog plana koji precizira pravila i granice korišćenja ekrana za svakog člana porodice, kao i očuvanje trenutaka bez ometanja ekrana, poput obroka ili rutine pred spavanje. 

Organizacija "Pause ton écran" takođe nudi alate i savete za upravljanje vremenom pred ekranom, poboljšanje navika, pronalaženje alternativnih aktivnosti i postavljanje zdravog primera korišćenja ekrana za decu.

Istraživanje se nastavlja na uzorku od 315 dece iz Nove Škotske, a očekuju se dodatni rezultati o uticaju korišćenja ekrana na razvoj i zdravlje dece u narednim mesecima.