SEPARACIONA ANKSIOZNOST kod dece-u kojim uzrastima se javlja, kako je prevazići?

Separaciona anksioznost kod dece je normalan deo razvoja, ali može postati problematična ako je preterana ili traje duže nego što je uobičajeno

Kada se javlja?

1. Kod beba (oko 6-8 meseci): Ovo je prvi put kada beba može postati uznemirena kad je razdvojena od roditelja.
2. Kod male dece (oko 1-2 godine): Anksioznost može postati izraženija kada dete postane svesno sveta oko sebe i zavisnosti od roditelja.
3. Kod predškolske dece (oko 3-4 godine): Iako većina dece u ovom uzrastu može da se nosi sa kratkim razdvajanjem, neki mogu imati poteškoća.
4. Kod dece školskog uzrasta: U retkim slučajevima, separaciona anksioznost može trajati do školskog uzrasta ili čak postati problem kada dete krene u školu.

Kako se prepoznaje?

1. Ekstremna uznemirenost pri razdvajanju od roditelja ili staratelja: Dete može plakati, vrištati, ili odbijati da se razdvoji.
2. Stalna briga o mogućoj razdvojenosti (kod starije dece): Dete može stalno postavljati pitanja o tome kada će se roditelji vratiti i izražavati strah da će se nešto loše desiti roditeljima.
3. Odbijanje da ide u školu ili druge aktivnosti koje uključuju razdvajanje: Dete može praviti izgovore da izbegne odlazak u školu ili druge aktivnosti.
4. Fizički simptomi: Glavobolje, mučnina ili drugi fizički simptomi bez jasnog medicinskog uzroka, posebno kada je vreme za razdvajanje.
5. Poteškoće sa spavanjem: Dete može imati problema sa spavanjem  ili noćne more povezane sa razdvajanjem.
6. Povećana privrženost: Dete može postati izuzetno privrženo i zahtevati stalnu prisutnost roditelja.

Tantrumi kod dece-kad se najčešće javljaju i kako ih smiriti?

Kako pomoći detetu?

• Rutina: Stvaranje predvidljive dnevne rutine može pomoći detetu da se oseća sigurnije.
• Postepeno razdvajanje: Povećavanje vremena razdvajanja postepeno može pomoći detetu da se prilagodi.
• Pozitivan stav: Pokazivanje pozitivnog stava prema razdvajanju može pomoći detetu da se oseća sigurnije.
• Razgovor: Otvoreni razgovori o osećanjima i strahovima mogu pomoći detetu da se oseća shvaćenim i podržanim.
• Profesionalna pomoć: Ako je separaciona anksioznost izražena i ometa svakodnevni život deteta, može biti korisno potražiti pomoć dečijeg psihologa ili terapeuta.

Razumevanje i podrška su ključni u pomaganju detetu da prevaziđe separacionu anksioznost.

Deca strahove uče od roditelja