Imposter sindrom – šta preduzeti kada sumnjamo da nismo dorasli izazovima sa kojima se susrećemo

Bez obzira koliko imamo dokaza da se uspešno snalazimo u svojim životima, poslovima i odnosima, mnogi od nas imaju lažna uverenja da zapravo nismo toliko sposobni ili pametni kao što drugi misle da jesmo. Ovo se zove imoposter sindrom ili sindrom varalice.

To nije dijagnoza ili medicinski problem, već obrazac razmišljanja koji može dovesti do sumnje u sebe, negativnog govora o sebi i propuštenih prilika. Lako se može pretvoriti u ciklus sa ozbiljnim negativnim posledicama. Sposobnost njegovog prepoznavanja i  znanje kako da ga prevaziđete može vam pomoći da to izbegnete.

Ko doživljava imposter sindrom?

Ako ste se ikada osećali kao varalica, u dobrom ste društvu. Jedna studija je procenila da 7 od 10 odraslih to iskusi u nekom trenutku. 

Zanimljivo je da se ljudi koji su vredni radnici, uspešni i perfekcionisti najverovatnije osećaju kao prevaranti – uključujući mnoge doktore, advokate, akademike i poznate ličnosti. Čak je i Ajnštajn jednom rekao da misli da njegovo istraživanje dobija mnogo više pažnje nego što je mislio da zaslužuje.

Simptomi imposter sindroma 

• Objašnjavanje uspeha srećnim ili drugim okolnostima.
• Strah od neuspeha.
• Osećaj da je prekomerni rad jedini način da se ispune očekivanja.
• Osećaj nedostojnosti nečije pažnje ili naklonosti.
• Umanjivanje svojih dostignuća.
• Suzdržavanje od postizanja dostižnih ciljeva.

Imposter sindrom i njegovi simptomi može se manifestovati u mnogim sferama života:

Posao: Ljudi sa imposter sindromom kao načinom razmišljanja često svoj uspeh pripisuju sreći, a ne sopstvenim sposobnostima i radnoj etici, što bi ih moglo sprečiti da traže povišicu ili da se prijave za unapređenje. Takođe mogu da se osećaju kao da moraju da rade mnogo kako bi postigli neverovatno visoke standarde koje su postavili.

Porodica: Svaki roditelj verovatno može da se seti trenutka kada se osećao neupućenim, nesposobnim i potpuno nespremnim za odgovornost podizanja deteta. Ako se ova osećanja ne kontrolišu, roditelji bi mogli da se bore da donose odluke za svoje dete iz straha da će im upropastiti život.

Kako se odmoriti od posla (i zašto nam je taj odmor toliko potreban)

Škola: Učenici mogu izbegavati da debatuju na času ili postavljaju pitanja iz straha da bi nastavnici ili drugovi iz razreda mogli pomisliti da ne znaju ništa.

Ljubavne veze: Neki ljudi se osećaju nedostojnim naklonosti koju dobijaju od partnera i plaše se da će on/ona otkriti da zapravo nisu tako sjajni kako se predstavljaju. 

Osećaj sumnje u sebe može izazvati mnogo straha, anksioznosti i stresa. Studije su sugerirale da imposter sindrom može dovesti do pada učinka na poslu i zadovoljstva poslom dok povećava izgaranje. Takođe je povezan i sa anksioznošću i depresijom.

Saveti kako prevazići imposter sindrom

Prevazilaženje imposter sindroma počinje sa prepoznavanjem sopstvenog potencijala i preuzimanjem odgovornosti nad svojim dostignućem, a to možete postići na sledeće načine:

Odvojite osećanja od realnih činjenica

Realne su šanse su da ćete osetiti kako se imposter sindrom pojavljuje u nekom trenutku vašeg života. Budite spremni na ta osećanja, posmatrajte ih, budite svesni njih i budite spremni da ih prevazićete. Priznajte sebi da samo zato što mislite da niste u nečemu sposobni, to ne znači da je to istina. Podsetite se da znate više nego što mislite da znate i da ste sposobni da naučite sve što vam je potrebno.

Zabeležite svoja dostignuća

U trenucima kada se osećate manje vredno, ovo vam može biti od pomoći da imate opipljiv podsetnik na svoje uspehe. Kada vam menadžer pošalje mejl u kojem hvali vaš odličan rad na projektu, sačuvajte ga u posebnoj fascikli. Ako vam dete napravi čestitku koja vam govori kakav ste sjajan roditelj, okačite je na frižider gde ćete moći da je vidite – posebno danima kada vam se čini da ništa ne ide kako treba.

Prestanite da se upoređujete sa drugima

Fokusirajte se na merenje sopstvenih dostignuća umesto da ih poredite drugima. Na primer, upoređivanje sopstvenog života sa onim što vidite na društvenim mrežama pažljivo kreiranog od strane influensera je zamka u koju ne treba da upadate.

Umesto toga: Zapamtite da se pametni ljudi sa visokim uspehom najčešće suočavaju sa imposter sindromom. Dakle, sama činjenica da to prepoznajete u sebi govori mnogo o vama. Neka to bude motivacija za nastavak napredovanja.

Razgovarajte sa prijateljima

Ponekad vam dobar razgovor sa nekim ko vas poznaje i podržava može pomoći da shvatite da su vaša osećanja da ste nedostojni života koji živite nešto sa čime se i drugi suočavaju, ali i iracionalna.

Razgovarajte sa psihologom

Stučno lice  vam može pomoći da prepoznate osećanja povezana sa imposter sindromom i kreirate nova ponašanja kako biste ih prevazišli. 

Sumnja u sebe može biti paralizirajuća. Ali sada kada znate kako da prepoznate ova osećanja i da se nosite sa njima, možete uložiti napore da krenete napred umesto da se zaglavite u začaranom krugu.