Izumire li saosećajnost?

Za osećajnost, empatiju, odnosno sposobnost uživljavanja u tuđa osećanja smatralo se da je urođena svima.

Ali stvarnost govori drugačije, kao i rezultati istraživanja obavljeni na Univerzitetu u Mičigenu.

Na ovom istraživanju je bilo angažovano preko 14.000 studenata, a kako bi ispitali njihovu empatiju, naučnici su ih pitali šta misle o sebi i zamolili da ocene koliko se slažu sa tvrdnjama kao što su: “Često sam zabrinut za ljude koji su manje srećni od mene” ili “Nastojim da razumem svačije mišljenje pre nego što donesem odluku”. Rezultati su pokazali da pojedinci koji smatraju da imaju visok nivo empatije u praksi zapravo slabo pokazuju saosećajnost.

Ovi rezultati su upoređeni sa onima koji su rađeni pre tri decenije, i ispostavilo se da se čak 75 studenata manje saoseća nego što su to činili u prošlosti.

Psiholog Sara Konrat to objašnjava porastom socijalne izolacije. Dok naučnik Rejmond Mar, kaže da na smanjenje empatije utiče i opšti pad intersovanja ljudi za čitanje, pa samim tim se smanjuje i sposobnost da razumemo tuđe emocije.

Bez obzira na prirodno stanje, empatija se može naučiti