Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Izumire li saosećajnost?
Za osećajnost, empatiju, odnosno sposobnost uživljavanja u tuđa osećanja smatralo se da je urođena svima.
Ali stvarnost govori drugačije, kao i rezultati istraživanja obavljeni na Univerzitetu u Mičigenu.
Na ovom istraživanju je bilo angažovano preko 14.000 studenata, a kako bi ispitali njihovu empatiju, naučnici su ih pitali šta misle o sebi i zamolili da ocene koliko se slažu sa tvrdnjama kao što su: “Često sam zabrinut za ljude koji su manje srećni od mene” ili “Nastojim da razumem svačije mišljenje pre nego što donesem odluku”. Rezultati su pokazali da pojedinci koji smatraju da imaju visok nivo empatije u praksi zapravo slabo pokazuju saosećajnost.
Ovi rezultati su upoređeni sa onima koji su rađeni pre tri decenije, i ispostavilo se da se čak 75 studenata manje saoseća nego što su to činili u prošlosti.
Psiholog Sara Konrat to objašnjava porastom socijalne izolacije. Dok naučnik Rejmond Mar, kaže da na smanjenje empatije utiče i opšti pad intersovanja ljudi za čitanje, pa samim tim se smanjuje i sposobnost da razumemo tuđe emocije.