Koji tipovi dijabetesa postoje? Koje su razlike između dijabetesa tipa 1 i 2?

Dijabetes je grupa metaboličkih poremećaja koje karakteriše povišen nivo glukoze u krvi, što može dovesti do različitih zdravstvenih komplikacija.

Postoje dva glavna tipa dijabetesa: dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2. Postoje i neki drugi oblici dijabetesa, ali su ređi.

1. Dijabetes tipa 1:
   • Dijabetes tipa 1 obično se razvija u detinjstvu ili adolescenciji, ali može se pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi.
   • U dijabetesu tipa 1, imunološki sastav tela napada stanice koje proizvode insulin u pankreasu, zbog čega pankreas proizvodi malo ili nimalo insulina.
   • Osobe s dijabetesom tipa 1 zavise od  insulina, kako bi uspešno regulisali nivo glukoze u krvi.
   • Smatra se autoimunim stanjem.
2. Dijabetes tipa 2:
   • Dijabetes tipa 2 obično se razvija postupno, često u odrasloj dobi, ali sve češće se pojavljuje i kod dece zbog sve većeg broja gojaznosti kod mladih.
   • U dijabetesu tipa 2, telo ili ne proizvodi dovoljno insulina iliorganizam postaje otporan na insulin.
   • Često se može kontrolisati prehranom, vežbanjem i lekovima, ali neki ljudi s ovim oblikom dijabetesa, takođe, mogu uzimati insulin.

Osim dijabetesa tipa 1 i tipa 2, postoje i drugi oblici dijabetesa, uključujući:

• Gestacijski dijabetes: To je oblik dijabetesa koji se javlja tokom trudnoće kod žena koje do tada nisu imale dijabetes. Obično nestaje nakon porođaja, ali žene koje su imale gestacijski dijabetes imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.
• LADA (latentni autoimuni dijabetes u odraslih): Ovo je oblik dijabetesa koji podseća na dijabetes tipa 1, ali se razvija kod odraslih osoba. Karakteriše ga postupno propadanje stanica koje proizvode insulin.
• MODY (maturity-onset diabetes of the young): MODY je oblik naslednog dijabetesa koji se obično dijagnostikuje u djtinjstvu ili mlađoj odrasloj dobi. Ovaj oblik dijabetesa često se nasljeđuje i može se lečiti različitim metodama.

*Ovi različiti tipovi dijabetesa imaju različite uzroke, simptome i metode lečenja, stoga je važno konsultovati se s lekarom radi precizne dijagnoze i upravljanja stanjem.