Kolika je verovatnoća da tokom života doživite psihozu?

Da li ste ikada videli ili čuli nešto za što se ispostavilo da ne postoji? Ili ste mislili da se dešava nešto što niko drugi nije primetio. 

Možda ste pomisli da vas prate, ili da nešto pokušava da komunicira s vama? Ako je tako, možda ste imali psihotično iskustvo.

Važno je da znate da niste sami. Psihoza, koja se naziva i psihotično iskustvo, dešava se kada neko opaža ili tumači stvarnost drugačije od ljudi oko sebe.

Procenjuje se da će oko 5-10% ljudi imati psihotično iskustvo tokom svog života.  

Iako se razlikuju za svaku osobu, psihotična iskustva često uključuju halucinacije (viđenje ili slušanje stvari koje tamo nisu) ili zablude (verovanje da se nešto dešava što nije stvarno ili što drugi ne mogu da razumeju).

Ipak, vredi primetiti da psihotično iskustvo ne znači da imate mentalni poremećaj. Mnogi ljudi bez ikakvih problema sa mentalnim zdravljem doživeli su ovakva iskustva.

Iako su halucinacije i zablude karakteristične za šizofreniju i neka druga stanja mentalnog zdravlja, oni se smatraju simptomom mentalnog oboljenja samo ako osoba ima i druge simptome (osećaj manje motivisanosti, gubitak interesovanja, probleme sa koncentracijom) i ako imaju negativan uticaj na svakodnevni život čoveka.

S obzirom na to da su psihotična iskustva ključni simptom šizofrenije, osnovni uzroci njihovog javljanja mogu biti bliže razvoju šizofrenije nego drugim stanjima mentalnog zdravlja, poput depresije.

Takođe je moguće da uzroci psihotičnih iskustava uopšte nisu povezani sa onima koji izazivaju šizofreniju i druge ozbiljne mentalne poremećaje.

Još uvek postoji mnogo pitanja o psihotičkim iskustvima na koja je potrebno odgovoriti.

Geni i psihoza

Nedavno istraživanje naučnika sa Cardiff univerziteta, najveće u ovoj oblasti, dovelo je do nekih odgovora na do sada otvorena pitanja.

Uporedili su gene i DNK sekvence 6.123 ljudi koji su imali psihotično iskustvo (ali nisu imali dijagnostikovanu šizofreniju ili bilo koji drugi psihički problem), i 121.843 osobe koje nikada nisu doživele psihotično iskustvo. 

Poređenjem miliona DNK sekvenci, utvrdili su da je verovatnoća postojanja psihotičnog iskustva u veoma maloj meri određena genetikom.

To znači da faktori životne sredine mogu imati veći uticaj na izazivanje psihotičnih iskustava kod ljudi bez šizofrenije. 

Na primer, poznato je da upotreba kanabisa ili traumatično iskustvo, poput gubitka roditelja tokom detinjstva, povećavaju šanse za javljanje psihotičnog iskustva.  

Najvažniji zaključak ove studije, objavljene u časopisu The Conversation, jeste da su mnogi geni koji su povezani sa psihotičnim iskustvima - posebno potresnim halucinacijama ili zabludama - takođe bili povezani sa drugim mentalnim poremećajima, koji su uključivali i šizofreniju.

Naučnici su otkrili da je genetski rizik za psihotična iskustva bio na sličan način povezan sa genetskim rizikom od pojave depresije, bipolarnih poremećaja i neurorazvojnih poremećaja, kao što su autizam i ADHD.