Korona ostavlja do 50 dugoročnih posledica, sve više ljudi pati od toga

Posledice mogu biti jako ozbiljne

U Srbiji je u poslednja 24 sata zabeleženo je još 2.965 novih slučajeva zaraze. Nažalost, smrtnih ishoda bilo je još 32, dok je broj pacijenata na respiratorima 219.

U poslednja 24 sata testirane su  15.562 osobe, a hospitalizovano je 6.512.

Ukupan broj preminulih od početka pandemije u Srbiji je 6.058.

Da podsetimo, prema jučerašnjem preseku, u Srbiji su registrovana 2.604 novozaražena od 12.482 testirana, a nažalost, preminulo je još 35 osoba. Na respiratorima je bilo 217 pacijenata, a na bolničkom lečenju je 6.701.

Više od 50 dugoročnih posledica može da ostavi kovid 19, a čak 80 odsto pacijenata koji su imali koronavirus ima jedan ili više simptoma postkovida iliti produženog kovida, pa retko ko da može biti onaj stari posle ove pošasti.

Američka studija, rađena na osnovu 18.251 publikacije iz 2020. koje se odnose na 47.910 pacijenata, pokazuje da su najčešće posledice kovida 19 umor, koga dugo, pa čak i više od 100 dana, oseća više od polovine ispitanika. Malo manje od polovine ispitanika ima glavobolju, a u top pet posledica su i poremećaj pažnje, gubitak kose i otežano disanje. Ali nekim ljudima trajno ostaje i dijabetes, bubrežna insuficijencija, paranoja, dok ima i onih koji su doživeli i moždani udar...

Autori Sanda Lopez Lion i analizirali su studije rađena na najmanje 100 kovid pacijenata, starosti od 17 do 87 godina, u periodu između 14. i 110. dana nakon infekcije koronavirusom. Oni su imali povišene neke od šest laboratorijskih parametara i abnormalne snimke rendgena ili skenera pluća. Autori su u radu "Više od 50 dugoročnih posledica kovida 19: sistematski pregled i metaanaliza", objavljenom u časopisu medRxiv, zaključili da čak 80 odsto pacijenata ima jednu ili više posledica kovida koje su predstavljene grafički na slici ljudskog tela.

U studiji je konstatovano i da su potrebna dalja istraživanja u pogledu pola, starosti, prethodnih komorbiditeta, težine kliničke slike kovida 19, kao i dužine lečenja, što će pomoći u prevenciji i lečenju postkovid stanja.

Grafikon je prikazala dr Dina Fajfer iz Regionalne kancelarije SZO za Evropu na vebinaru "Dijagnostika i lečenje postkovid pacijenata", gde je moderator bila doc. dr Marija Zdravković, direktorka KBC "Bežanijska kosa", bolnice koja je po drugi put u kovid režimu.