Mononukleoza - sve što treba da znate (i zašto ne treba da brinete)

Česta i rasprostranjena bolest može vrlo retko biti opasna, ali u suštini nema (mnogo) razloga za brigu

Ako postoji bolest koja bi se mogla opisati kao "bezopasna, ali jako naporna", to je onda mononukleoza. Ona je obično bezopasna, međutim ima simptome koji ometaju svakodnevno funkcionisanje, a lečenje zahteva strogo mirovanje, što nam remeti svakodnevni život.

Ali šta je tačno mononukleoza?

Ona se obično naziva i "bolest poljupca". To je zarazna bolest koja je  u 90 odsto slučajeva uzrokovana Epštajn-Barovim virusom (EBV), a u preostalih 10 odsto citomegalovirusom (CMV).

Kada se zaraze deca, infekcija obično prolazi bez simptoma. Ako se odrasli zaraze ovim virusom, u 25 do 75 odsto slučajeva će se razviti simptomi kao što su: povišena telesna temperatura, uvećani limfni čvorovi i upala grla.

Epštajn-Barov virus je B limfotropni herpesvirus, odnosno ima izrazitu sklonost za napadanje B limfocita, a rasprostranjen je u celom svetu. Osim što uzrokuje infekcijsku mononukleozu, ovaj virus se povezuje sa karcinomom grla i određenim B-ćelijskim limfomima.

Fibromijalgija - bolest koja češće pogađa žene

EBV se prvenstveno prenosi putem pljuvačke, a ređe transfuzijom krvi. Obično se prenosi poljupcem i dodirivanjem delova tela i predmeta natopljenih zaraženom pljuvačkom.

Virus u domaćinu ostaje doživotno. Prvih 18 meseci nakon infekcije izlučuje se pljuvačkom, a nakon toga povremeno. Osobe slabijeg imunološkog statusa (praktično svi bolesnici sa sidom i osobe sa presađenim organima) češće šire virus.

Simptomi se javljaju četiri do osam nedelja nakon infekcije: malaksalost, gubitak apetita i groznica, koji po nekoliko dana prethode početku upale grla, povišenoj temperaturi i uvećanju limfnih čvorova.

Teški oblik upale grla obično natera ljude da potraže medicinsku pomoć. Ponekad će bolesnici primetiti samo povišenu temperaturu ili uvećane limfne čvorove ili će biti prisutna samo jedna od komplikacija. Većina bolesnika žali se na glavobolju i malaksalost. Ima i slučajeva gde se javlja uvećanje jetre i slezine.

Infekcijska mononukleoza je u većini slučajeva bolest prirodno ograničenog trajanja. Upala grla je intenzivna i obično traje pet do sedam, a nakon toga jenjava u toku sledećih sedam do 10 dana.

Povišena temperatura obično traje sedam do 14 dana, ali ponekad može potrajati i nešto duže. Limfni čvorovi se najčešće smanjuju posle oko tri nedelje.

Porfirija - šta je tačno "vampirska bolest", kako je prepoznati i kako se leči

Umor je najuporniji simptom. Većina bolesnika se za tri do četiri nedelje oseća dovoljno dobro za povratak na posao, ali neki bolesnici mesecima mogu osećati iscrpljenost, smanjenu koncentraciju i nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Obično su to bolesnici koji su imali blagi početak bolesti, bez teškog oblika upale grla i visoke temperature.

Komplikacije infektivne mononukleoze nisu česte, ali mogu biti vrlo izražene, pa postaju dominantne manifestacije bolesti.

Tu spadaju: autoimuna hemolitička anemija, koja obično prestaje za mesec do dva; blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita) u 50 odsto slučajeva - prestaje za tri do šest nedelja; teška trombocitopenija - vrlo retka; blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita) - obično jenjava za tri do šest nedelja; teška granulocitopenija - izuzetno retka, povezana sa teškom infekcijom ili smrću; prsnuće slezine - retka komplikacija koja se javlja u drugoj ili trećoj nedeljibolesti; simptomi su nagli i oštri bol u trbuhu, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, hladan znoj.

Mogu postojati i neurološke komplikacije, kao što su paraliza moždanih nerava, upala mozga i moždanih ovojnica (meningoencefalitis), Gilejn-Barov sindrom, cerebralni napadi, upala kičmene moždine, psihoza...

Vreme je za iskrenost: Da li drugima želite dobro ili se upoređujete sa njima?

Hepatitis je uobičajena komponenta infekcijske mononukleoze; gotovo 90  odsto bolesnika ima blago uvećanje jetrinih enzima, ali teški ili trajni poremećaj jetre izuzetno je redak.

Vrlo su retke srčane abnormalnosti, kao što su upale srčanog mišića, konstrikcija srčanih arterija, promene u EKG-u, opstrukcija disajnih puteva zbog uvećanih limfnih čvorova.

Iako mnoge od ovih komplikacija zvuče strašno, treba imati u vidu da u više od 90 odsto slučajeva bolest ima dobroćudan i nekomplikovan tok.

Ova bolest je retko smrtonosna; neurološke bolesti, opstrukcija disajnih puteva i prsnuće slezine najčešći su uzrok smrti u prethodno zdravih osoba. Rizično stanje nazvano Polno vezani limfoproliferacijski sindrom  ili Dankanov sindrom javlja se kod muških osoba, i tek oko 10 odsto muškaraca zahvaćenih ovim stanjem umire nakon EBV infekcije.

Ova bolest, o kojoj se još uvek ne zna dovoljno, se odlikuje enormnim umnožavanjem limfnog tkiva s mogućim teškim imunološkim ili hematološkim posledicama kao što su agamaglobulinemija, aplastična anemija ili limfocitni limfom.

8 naučno dokazanih zdravstvenih prednosti CRNOG čaja

Što se tiče razlike između CMV i EBV mononukleoze, ljudi sa CMV u proseku su stariji i obično se bolest karakteriše upalom grla i temperaturom. Upala grla i uvećanje limfnih čvorova ređe nastaju. Bolest nastaje manje primetno i sporije prestaje nego bolest uzrokovana EBV-om.

Lečenje je simptomatsko jer nema leka protiv uzročnika. Bolesnicima se preporučuje: mirovanje, što ne znači da treba strogo da leže u krevetu, već izbegavanje aktivnosti koje zamaraju; zatim uzimanje većih količina tečnosti dok traje povišena temperatura, a po potrebi uzeti lekove za sniženje visoke temperature koje preporuči lekar.

Prirodni lekovi za štitnu žlezdu

Treba izbegavati fizičku aktivnost šest  do osam nedelja zbog retkih komplikacija kao što je naprsnuće slezine.

Da napomenemo da se mononukleoza ne leči kod kuće i da se obavezno treba obratiti lekaru na vreme i slušati terapiju kad i ako se propišu lekovi.

Za sprečavanje širenja mononukleoze preporučuje se izbegavnje kontakta sa pljuvačkom osoba koje su nedavno prebolele mononukleozu i održavati visok stepen higijene, naročito dečjih igračaka i predmeta koje deca stavljaju u usta.