Vreme je za iskrenost: Da li drugima želite dobro ili se upoređujete sa njima?

Nauka podseća: ovo je najjednostavniji, a najbrži način da se i sami osećate bolje i mirnije

Mnogi ljudi svedoče da im pomaganje drugima kroz dobrotvorne akcije ili volontiranje pomaže da se i sami osećaju bolje i srećnije.

Dosadašnja istraživanja potvrdila su da biti velikodušan čini ljude srećnijima. 

Neke studije su čak ukazale na specifična područja mozga na koja deluje velikodušnost, sugerišući da davanje drugima može pomoći smanjenju anksioznosti i stresa.

Ako ste ANKSIOZNI od ranog jutra, ovo su mogući razlozi

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Journal of Happiness Studies, ide za korak dalje i otkriva da čak i sama dobronamernost, to jest - želja da i drugome bude dobro, ima sličan pozitivan uticaj na naše zdravlje i raspoloženje.    

Istraživači su upoređivali potencijal za poboljšanje raspoloženja u odnosu na 3 različite strategije ponašanja. 

U ovom istraživanju profesori su zamolili grupu studenata da prošetaju zgradom univerziteta i isprobaju jednu od tri strategije u trajanju od 12 minuta. 

Strategija ljubaznosti podrazumevala da gledaju ljude i razmišljaju: Želim da ova osoba bude srećna. 

U okviru strategije međusobne povezanosti (zbližavanja), istraživači su tražili od učesnika da gledaju ljude i pitaju se koje nade, težnje ili osećanja možda dele sa njima. 

Konačno, strategija upoređivanja socijalnog položaja zahtevala je od učesnika da razmišljaju o tome kako da imaju bolji život od ljudi sa kojima se susreću.

Od članova kontrolne grupe zahtevano je da prosto gledaju ljude, fokusirajući se na njihov fizički izgled, stil odevanja i slično. 

Na kraju su učesnici ispunili ankete koje su merele nivo anksioznosti, stresa, empatije i sreće pre i posle eksperimenata.

Istraživači su upoređivali sve tri grupe sa kontrolnom grupom. 

Studija je otkrila da su ljudi koji su vežbali ljubaznost i otkrivanje međusobne povezanosti (bliskosti) imali viši nivo empatije i osećali više sreće, kao i manje anksioznosti. 

Ovih sedam koraka vam mogu olakšati borbu protiv anksioznosti

Nasuprot tome, upoređivanje i razmišljanje o sopstvenom socijalnom položaju nije učinilo da se studenti osećaju manje brižno i saosećajnije. Ovo se tumači upravo time što takmičarsko razmišljanje obično ima veze sa stresom, anksioznošću i depresijom.

Neke narcisoidne osobine čuvaju mentalno zdravlje

Jednostavna šetnja i pružanje ljubaznosti drugima pokazali su se tako kao strategija koja smanjuje anksioznost, pojačava osećaj sreće i povezanosti sa drugim ljudima.

Navedeno istraživanje podstaklo je nova pitanja, pre svega – vezana za emocije koje osećamo i šaljemo putem društvenih mreža, budući da su među najčešćim osećanjima koja proizvodi sadržaj sa interneta – zavist, ljubomora, ljutnja i razočaranje.

Nauka tvrdi: Društvene mreže uzrokuju poremećaj ishrane kod adolescenata