Najbolje taktike za ubeđivanje ljudi da preduzimaju mere predostrožnosti protiv širenja koronavirusa

U proteklih nekoliko nedelja uzbuna zbog novog koronavirusa i bolesti koju on izaziva, COVID-19, znatno se povećala, zajedno sa naporima da se zaustavi njeno širenje.

Vladine agencije, lideri u zajednici i zakonodavci pozivaju ljude da preduzmu mere predostrožnosti za usporavanje širenje bolesti društvenim distanciranjem od drugih i vodeći veliku brigu o primeni adekvatne higijene. Ukoliko želite da ubedite svoju okolinu da ispravno postupa tokom ove epidemje, šta treba da uradite kako bi se pridržavali preporuka? Istraživanja iz socijalne psihologije sugerišu da treba razmotriti nekoliko pitanja. 

Da li bi treba da plašite ljude sa informacijama o koronavirusu?

Odgovor je složen. Strah može biti motivator. Kada se ljudi osećaju anksiozno, oni imaju tendenciju da pažljivije obrađuju informacije i obraćaju više pažnje na poruke koje slušaju. Dakle, poruka koja izaziva strah čini publiku otvorenijom za ubeđivanje. Međutim, važno je da svaki pokušaj povećanja straha prati jasan pravac kako da se izbegne reši data situacija na adekvatan način. Na primer, jedna studija je otkrila da je ljude više uverio članak o klimatskim promenama koji izaziva strah kada je sadržavao informacije o rešenjima problema. Bez tog uveravanja da postoji rešenje, ljudi mogu paničariti i zapravo prestati da slušaju zastrajuću poruku ako misle da ne mogu kontrolisati situaciju. Kad ljudi osete da nemaju kontrolu nad strahovitim ishodom, ove poruke mogu potencijalno dobiti negativnu povratnu reakciju. Ovo može biti delikatan izbor. Važno je da lideri iskažu ozbiljnost situacije, ali ljudima ulivaju poverenje da mogu da izbegnu najgori mogući scenario sledeći određene protokole da spreče širenje bolesti.

Koliko poruke treba da budu ubedljive?

Ovo je još jedno područje gde je odgovor komplikovan. Jaka i dosledna razmena poruka je važna da biste stvorili utisak da postoji saglasnost oko saveta. Međutim, ako postanete prenapadni, potencijal će imati negativne povratne reakcije. Ako detetu kažete da može imati bilo koji slatkiš, osim plavog, ona će želeti i plavi. Ovaj fenomen se naziva reaktancija. Reakcija je kada opažimo da neko ili nešto ugrožava našu slobodu da radimo ono što želimo, a na tu ugroženu slobodu odgovaramo udvostručenjem zabranjenih aktivnosti.

Od sutra zatvaranje granica!

Ova vrsta reakcije može predstavljati stvarnu opasnost u načinu na koji se nosimo sa krizom COVID-19. Izveštaji vesti su objavili da kada zvaničnici najavljuju ograničenja (poput zatvaranja kafića), ljudi reaguju okupljajući se masovno. Recite ljudima da više neće moći da se zabavljaju, a oni će reagovati vrlo snažnim porivom na zabavu. Ako najave zatvaranje prodavnica,  mnogi ljudi osete iznenadnu potrebu za zalihama. I to ironično vodi do masovnih okupljanja ljudi, upravo suprotno onome što preporučuju službenici javnog zdravlja.

Trocifren broj zaraženih u Srbiji - Borba se nastavlja!

Drugo važno pitanje kada pokušavate da nagovorite nekoga da nešto uradi jeste da morate da razmislite o početnoj poziciji svoje publike. Bez obzira šta pokušavate nekoga uveriti u to, ne možete zauzeti poziciju koja je predaleko od početne tačke publike. Na primer, ne možete ubediti nekoga ko jede meso tri puta na dan da preko noći postane vegan; morate početi sa malim uveravanjem o prednostima smanjenja malo mesa. Ako je vaše stajalište previše ekstremno, neće vas slušati. Dakle, ako pokušavate da ubedite prijatelja ili člana porodice da budu oprezniji u pogledu svoje higijenske i društvene distanciranosti, razmislite odakle počinju i prilagodite vašu molbu tome.

Ubediti ljude da preduzimaju mere predostrožnosti protiv COVID-19 nije nimalo laka stvar. To je osetljiva ravnoteža nagona straha, ali i pružanje rešenja za izbegavanje strahovitog ishoda; slanje snažne poruke, ali ne previše da ljudi ne bi odgovorili prkosno.