Ne dozvolite da dijabetes upravlja vašim životom!

Eksperti govore kako da ne dozvolite da robujete ovom stanju

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti obeležava se 14. novembra od 1991. godine. Svaki deseti građanin ima dijabetes. U svetu se nagoveštava i "epidemija šećerne bolesti". Da li u vreme pandemije pacijenti više kontrolišu dijabetes ili dijabetes njih?

O dijabetesu se proteklih meseci zbog pandemije koronavirusa češće govorilo, jer su pacijenti sa tom bolešću u najrizičnijoj grupi.

Gostu Jutarnjeg programa RTS Aleksandaru Opačiću, novinaru i predsedniku Dijabetološkog saveza Srbije, šećerna bolest je dijagnostikovana u osmoj godini.

Dijeta periodičnog gladovanja – da li je dobra za DIJABETES?

"Kod mene se ne zna šta je bio okidač. Niko u mojoj porodici nema dijabetes, ali da budem iskren, evo 23 godine kasnije nije mi ni bitno. I da znam uzrok, to ne može ništa da promeni. Suština je ono danas, ono što vas očekuje do kraja života i kako se sa tim na najbolji mogući način izboriti, odnosno, kako što kvalitetnije živeti sa dijabetesom", naglašava Opačić.

Saznanje da imate dijabetes je za samu porodicu kao i za obolelog veliki šok, ali ipak se treba okrenuti pozitivnim stvarima i shvatiti da dijabetes ne mora da bude nešto što će nas sputavati u životu, već naprotiv, da može da nas izgradi kao ličnost i kao karakter i da nas nauči disciplini i da na život gledamo nekim drugim očima, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Neophodna je redovna kontrola

Zbog pandemije koronavirusa, kako govore podaci, tek svaki peti pacijent ide na redovnu kontrolu, a akademik prof. dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta, napominje da razlog tome nije samo nebriga, već i činjenica da su kapaciteti zdravstvenog sistema preorijentisani na borbu protiv epidemije, čak su u prvom talasu i ambulantni pregledi bili ukinuti.

Ako imate dijabetes, mahunarke su vaš prijatelj i saveznik!

"Postoji i treći aspekt, a to je da i sam odlazak u zdravstvenu ustanovu, iako se mi jako trudimo da to ne bude tako, rizik za zaražavanje od kovida. Tako smo imali jednu lošu kombinaciju svih tih faktora i zato su dolasci u zdravstvenu ustanovu bili jako smanjeni, a pacijenti u nekoj vrsti izolacije", dodaje akademik Lalić.

Naravno, ovo nije bio slučaj samo kod nas. U međuvremenu, pokušano je da se razrade neki novi sistemi, a neki su nastali i spontano, navodi profesor, kako bi se održali kontakti sa pacijentima bilo telefonom, mejlom i drugim sredstvima komunikacije, mada to ne može biti osnova lečenja.

Pravovremeno otkrivanje i edukacija

Šećerna bolest se iz perspektive pacijenta javlja iznenada, međutim, ono što je loše, kako naglašava profesor, jeste činjenica da ona dugo vremena može ostati neprepoznata i da pacijent živi sa njom godinama, a da ne zna da je oboleo. Zato to lekarima nameće obavezu detaljnog skrininga.

4 loše navike koje ugrožavaju zdravlje, a nije teško osloboditi ih se

Zna se i da je stres jedan od faktora koji utiče na skok nivoa šećera u krvi, ali je činjenica i da je nemoguće izbaciti stres iz svakodnevice. Ali, kako napominje Aleksandar Opačić bitno je ne biti opterećen dijabetesom i da on ne prouzrokuje stres.

"Ali, da bismo došli na taj nivo, moramo biti dobro edukovani, što je upravo jedna od misija Dijabetološkog saveza Srbije, da bude na usluzi svima koji žive sa dijabetesom ili onima koji žele nešto više da nauče", navodi Opačić.

Dijabetes dovodi do ozbiljnih komplikacija i na srcu i na bubrezima. Ono što je novo, kako kaže akademik Lalić, jeste da su se u poslednjih tri, četiri godine pojavile mogućnosti lečenja i lekovi koji deluju istovremeno i na snižavanje nivoa šećera i na zaštitu srca, odnosno bubrega.

Izvor: Medik, RTS