Dijeta periodičnog gladovanja – da li je dobra za DIJABETES?

Iznenađujuća istraživanja o sigurnosti i efikasnosti 

U novije vreme, dijeta periodičnog gladovanja (poznata i kao Intermittent fasting) se koristi kao deo zdrave ishrane za mršavljenje, kao deo „detoksikacije“ tela i još mnogo toga. 

Međutim, bilo je mnogo polemike oko korišćenja ove dijete onih koji imaju dijabetes.

Ovaj plan ishrane obuhvata vremenski period kada je kalorijski unos ograničen. Može varirati od gladovanja tokom celog dana, tokom nekoliko dana nedeljno ili do prostog ograničavanja dnevnog unosa kalorija. Dramatičnije su one koje  ograničavaju svu hranu tokom čitavih 24 sata ili duže.

Danas postoji sve veći broj dokaza koji ukazuju na to da određene vrste povremenih dijeta sa postom mogu biti korisne osobama obolelim od dijabetesa. Pored toga, naučnici počinju spekulisati da kada osoba posti može biti jednako važno kao i sama dijeta.

Metabolizam glukoze

Da biste u potpunosti razumeli prednosti periodičnog gladovanja i dijabetesa, važno je znati malo o fiziologiji tela kada je u pitanju delovanje glukoze i insulina.

Insulin je hormon koji omogućava glukozi (šećeru) - dobijenom iz hrane koju jedemo - da uđe u ćelije mišića, skladištene masti i jetre, gde se koristi za energiju. Kada nivo glukoze u krvi poraste, insulin se oslobađa iz pankreasa; insulin snižava nivo šećera u krvi jer on unosi glukozu u ćeliju, održavajući nivo šećera u krvi ispod normalnog nivoa.

Otpornost na insulin

Kada ćelije mišića, masti i jetre ne mogu normalno da reaguju na insulin, glukoza se počinje nakupljati u krvi jer nije u stanju da pravilno uđe u ćelije. To se naziva insulinska rezistencija. 

Kada započne otpornost na insulin, pankreas će pokušati da napravi više insulina, kako bi prevazišao stanje (u nastojanju da transportuje šećer u krvi u ćelije). Nivo šećera u krvi ostaće u granicama normale sve dok pankreas više ne bude mogao da proizvede dovoljno insulina za borbu protiv slabosti ćelija.

Prediabetes

Kada je nivo glukoze u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok da bi opravdao dijagnozu dijabetesa, to se naziva predijabetes. Prediabetes se obično javlja kod osoba sa određenim nivoom insulinske rezistencije. Prediabetes se takođe javlja i kod onih čiji pankreas ne proizvodi dovoljno insulina da bi se šećer u krvi održao u granicama normale. Vremenom predijabetes često prelazi u dijabetes tipa 2.

Kako deluje dijeta periodičnog gladovanja

Primarni cilj periodičnog gladovanja za gubitak kilograma jeste da se nivo insulina smanji na nivo kada će telo početi da sakuplja skladištene masti za energiju.

Evo kako to funkcioniše. Kada se hrana koju jedemo metabolizuje (razgrađuje se da bi se koristila kao energija u telu), ona završava poput molekula u krvotoku. Jedan takav molekul je glukoza (koja dolazi od raspada ugljenih hidrata). 

Normalno, kada postoji više cirkulišuće glukoze u krvi nego što je telo može da iskoristi za energiju, višak se skladišti kao masnoća za buduću upotrebu. Ali, da bi glukoza iskoristila ćelije, potreban joj je insulin. 

Između obroka organizmu nije potreban insulin (osim ako osoba ne jede), pa nivo insulina opada. Kada je nivo insulina nizak, masne ćelije oslobađaju deo skladištene glukoze, što rezultira gubitkom težine. 

Prednosti dijete periodičnog gladovanja

Nekoliko manjih istraživanja pružilo je dokaze da periodično gladovanje može imati koristi za zdravlje oboljelih od dijabetesa:

• Gubitak težine
• Snižavanje potreba za insulinom

Dugotrajna studija, objavljena u časopisu Nev England Journal of Medicine, otkrila je da stanje posta ima nekoliko koristi uključujući: 

• Ublažavanje upala
• Snižavanje nivoa insulina
• Poboljšanje širokog spektra bolesti (uključujući astmu, artritis i još mnogo toga).
• Detoksikacija tela
• Pomaganje organizmu da se oslobodi oštećenih ćelija (što može umanjiti rizik od raka)

Ostale prijavljene koristi su:

• Snižavanje nivoa holesterola (posebno triglicerida i LDL holesterola)
• Smanjenje krvnog pritiska

Prema istraživanju iz 2019. godine, dugoročne koristi od posta, uključujući smanjenje kardiovaskularnog rizika, ostaju u potpunosti proučene i razjašnjene, posebno kod ljudi.

Posledice

Neželjeni efekti periodičnog gladovanja mogu da budu:

• Loš zadah (koji često proizlazi iz ishrane sa malo ugljenih hidrata)
• Poteškoće sa koncentracijom
• Preterana glad
• Razdražljivost
• Nesanica
• Dehidracija
• Pospanost tokom dana
• Nizak nivo energije (može uticati na sposobnost osobe da vežba, što je važno za zdravo održavanje težine kod osoba sa dijabetesom)
• Znatno povećan rizik od niskog niova šećera u krvi (hipoglikemija)
• Visoki šećer u krvi (hiperglikemija) koji nastaje zbog porasta uskladištene glukoze iz jetre kada je nizak nivo šećera u krvi rezultat posta 

Važno je napomenuti da je potrebno još istraživanja kako bi se definitivno potkrepile tvrdnje o nuspojavama od periodičnog gladovanja i potvrdile ozbiljnost takvih negativnih reakcija.

Saveti za primenu dijete periodičnog gladovanja kada imate dijabetes

Postoje neki opšti saveti koje je važno slediti ukoliko imate dijabetes i planirate započeti ovu dijetu:

Posavetujte se sa lekarom u vezi sa tim da li se za vas preporučuje dijetu periodičnog gladovanja; ako je tako, sledite savete o lekovima za dijabetes (u vezi sa vremenom ili promenama doze) da biste osigurali kontrolu nivoa glukoze u krvi.

Pridržavajte se uravnotežene ishrane tokom postupka, kao i perioda bez posta, uključujući hranu iz svih grupa.

Ne jedite prekomerno tokom perioda bez ograničenog unosa kalorija.

Uključite hranu koja se sporije apsorbuje, poput one koja se smatra nižom na skali glikemijskog indeksa, i to pre nego što postite (ove namirnice su obično bogate vlaknima i sporo se probavljaju).

Ne postoji univerzalna dijeta za mršanje, ali postoje univerzalno dobri saveti

Obavezno jedite hranu koja vas puni i održava šećer u krvi tokom posta, poput voća, povrća i svežih salata.

Kada prekinete post (na primer, ujutro posle 12-satnog posta) ograničite količinu masne ili slatke hrane i pokušajte da pečete hranu umesto da je pržite.

Pijte puno tečnosti tokom posta kako biste izbegli dehidraciju (izbegavajte slatka pića).

Često testirajte nivo glukoze u krvi kako biste proverili da li postoji hipoglikemija ili hiperglikemija.

LOŠ ZADAH: Ishrana ili bolest? Kako sprečiti a kako lečiti?

Ako osetite simptome hipoglikemije, od vitalnog je značaja da se brzo prekinete i koristite svoj uobičajeni način delovanja (kao što je uzimanje tableta glukoze, praćen doručkom). Pre nego što nastavite post, posavetujte se sa lekarom.

Oni sa dijabetesom tipa 1 treba da primete znakove hiperglikemije kao rezultat posta (uključujući jaku žeđ i učestalo mokrenje kao i jak umor), odmah se obratite svom lekaru ako osetite ove simptome i nivo šećera u krvi ostane visok.

Opšte preporuke

Postoje neke opšte preporuke o tome kako da se upotrebe nedavna otkrića medicinskih nauka o povremenom glasu kod onih koji imaju dijabetes tipa 2 (ili predijabetesa):

• Izbegavanje grickalica kako bi se omogućilo telu da sagoreva masti između obroka.
• Izbegavanje rafinisanog (belog) šećera i žitarica (poput belog brašna), umesto toga odlučite se za integralne žitarice.
• Jedite voće, povrće, pasulj, sočivo i proteine, kao i dobre masti (iz nezasićenih, nemasnih izvora) i integralne žitarice (poput kvinoje, zobi i smeđeg pirinča).
• Izbegavajte da jedete bilo koju vrstu obroka pre spavanja.
• Razmislite o jednostavnom obliku periodičnog gladovanja (nakon konsultacija sa zdravstvenim radnikom) koji unos hrane ograničava na periode između 7:00 i 15:00 ili od 10:00 do 18:00 časova.