4 loše navike koje ugrožavaju zdravlje, a nije teško osloboditi ih se

Nije teško smanjiti šansu od dijabetesa i gojaznosti

Brzo jedenje, pijenje, disanje ili sporo kretanje ključni su faktori koji ugrožavaju zdravlje i povećavaju rizik od dijabetesa i gojaznosti, navodi se u istraživanju mnogih svetskih naučnika.

Ako se prebrzo jede, pije, diše, sporo ili uopšte ne kreće, povećava se rizik od mnogih bolesti kao što su dijabetes, problemi sa srcem ili gojaznost.

Naučnici Univerziteta u Osaki posmatrali su navike ishrane 3.000 ljudi i otkrili da muškarci koji brže jedu, imaju 84 posto više šansi da postanu gojazni od onih koji sporo jedu.

U najnovijem istraživanju koje je sproveo magazin Američkog udruženja dijetetičara, naučnici su otkrili da žene od 40-50 godina, skoro duplo povećavaju sebi rizik od gojaznosti ako brzo jedu.

Sve o disanju: Naučite pravilne tehnike disanja, bićete zdraviji i smireniji!

"Brzo unošenje hrane nadjačava mehanizam koji mozgu šalje signale da smo siti. Kada počnemo da jedemo, potrebno je otprilike 20 minuta da nervi pošalju signal mozgu, a ako prebrzo jedemo, mozak taj signal neće primiti", objašnjava Ijan Mekdonald, profesor psihologije sa Univerziteta Notingem.

Brzo jedenje može dovesti i do refluksa kiseline, odnosno neprijatnog vraćanja hrane i želudačne kiseline u jednjak, što kasnije može prouzrokovati i gastroezofagealnu bolest, odnosno slabljenje i disfunkciju organa za varenje.

Doktor Dejvid Forkest sa "Sent Mark" klinike u Londonu savetuje da odvojimo dovoljno vremena za obrok, strpljivo žvakanje i gutanje hrane. Otprilike 20 minuta je potrebno da pravilno pojedemo hranu a korisno je da u jednom trenutku ustanemo, jer se tako najbolje proverava koliko je stomak pun. Ako se osećamo komforno dok stojimo, znači da smo siti ali ne prepuni.

Ko rano rani - prosto je zdraviji!

Zdrava odrasla osoba ima 10-14 udisaja i izdisaja u minuti. Međutim nekim ljudima je potrebno 20 udisaja, što može dovesti do osećaja gubljenja daha, čestog trnjenja prstiju i predela oko usta, ubrzanog lupanja srca i mnogih drugih nelagodnosti, objašnjava Fiona Traup, fizioterapeut jedne klinike u Londonu.

Ovi simptomi su znak da dišete kroz usta umesto da uzimate dublje udisaje kroz nos, što dovodi do opadanja nivoa ugljen-dioksida u krvi, a kiseonik ne može normalno da dospe do mišića i organa.

Posledice ovakvog disanja su grčevi u mišićima, bolovi u grudima, a nedostatak kiseonika u mozgu dovodi do nesvestice i konfuzije.

Iako ubrzano disanje može da bude glavni simptom stresa ili traume, ova nelagodnost može biti i znak ozbiljne bolesti pluća i disfunkcije plućnih mišića.

Nauka kaže: Ove dijete daju rezultate

Fizioterapeut Fiona Traup savetuje da je dobro za nas da proverimo koliko udisaja i izdisaja imamo u minuti i da shodno tome vidimo da li imamo problem sa ubrzanim disanjem. Ako postoji problem, dobro je obratiti se lekaru opšte prakse radi pregleda, ili posetiti psihoterapeuta kako bi se promenila ova loša navika.

Rizik koji nastaje brzim ispijanjem alkohola jeste to što organizam ne može dovoljno brzo da apsorbuje toliku tečnost. "Brzi ispijači" ne samo što imaju više šansi da se onesveste, nego rizikuju da odvedu svoj organizam u stanje od kojeg nema oporavka.

"Svako će apsorbovati alkohol na svoj način - u zavisnosti od visine, težine, pola. Otrovni deo alkohola jeste etanol, a ispijanje više od jedne jedinice alkohola (u proseku jedna čaša vina ili piva) za sat vremena, može prouzrokovati negativan uticaj na mozak", objašnjava doktorka Suzan Širevs, stručnjak sa Louborou univerziteta.

Ako nije do sada bilo očigledno, sada stručnjaci kažu: NE lekove na svoju ruku!

Čak i brzo ispijanje vode ili drugih tečnosti može dovesti do nelagodnosti i refluksa kiseline.

Stručnjaci savetuju da pre konzumiranja alkohola, pojedemo kvalitetan obrok i da alkohol pomešamo sa nekim bezalkoholnim pićem, radi blažeg uticaja na organizam.

Brzina hoda sjajno pokazuje koliko ćemo poživeti, jer dovodi u vezu naše životne navike, način ishrane, pušačke navike i krvni pritisak, otkrivaju američki naučnici.

Naučnici sa Univerziteta u Pitsburgu posmatrali su 34.000 ljudi iznad 65 godina starosti koji se kreću brzinom od pola metra u sekundi, što je povezano sa prosečnim načinom života. Istraživači, pak, smatraju da brži hod ne mora neophodno da poboljša zdravlje, nego karakteristike kretanja više ukazuju na način života.

Beneficije koje bismo dobili bržim hodom, obuhvataju protezanje mišića i kostiju, što smanjuje rizik od atrofiranja i osteoporoze, a kretanje je pogodno i za cirkulaciju, varenje i rad srca. Takođe, bržim kretanjem skida se više kalorija.

Džon Bruer, profesor sporta na Univerzitetu Bredfordšir, savetuje što više kretanja i fizičke aktivnosti koja blagotvorno deluje na telesno zdravlje, ali utiče i na smanjenje stresa i psihoza.