Ne izlazite zimi naglo napolje, čuvajte zdravlje srca
Utoplite se, provedite malo vremena u hladnoj prostoriji, a onda bez žurbe izađite napolje da biste izbegli probleme sa srcem
Hladnoća je opasna za srčane bolesnike.
Kada temperatura padne samo dva stepena od prosečnih vrednosti, povećava se broj srčanih tegoba, naročito infarkta, kome najčešće prethodi bol u grudima, tako da stručnjaci savetuju da se odmah obrate lekaru.
Uobičajeno je od novembra do marta, kada počinju niža temperatura, mrazevi, magla, zagađen vazduh, a posebno hladni dani, da dolazi do kardiovaskularnih tegoba, stezanja i bola u grudima.
Uobičajeno je od novembra do marta, kada počinju niža temperatura, mrazevi, magla, zagađen vazduh, a posebno hladni dani, da dolazi do kardiovaskularnih tegoba, stezanja i bola u grudima.
"Ako ste izlaganjem hladnoći suzili lumen krvnih sudova, time ste smanjili dotok krvi u srce, i bolesniku odjednom počinje da nedostaje kiseonik, srčanom mišiću počinje da nedostaje kiseonik i pojavljuje se bol. Spazam koji se desi na hladnoći je klasičan faktor koji pogoršava dotok krvi u srce i postojeću dijagnozu pogoršava", kaže za RTS profesor dr Arsen Ristić, kardiolog u KCS.
Zabrinjavajuće je da se kardiološke tegobe pa i srčani udari javljaju čak i kod mladih i sredovečnih ljudi, koji su tretirani kao zdravi.
"To se pogotovu dešava kod onih bolesnika koji zapravo nisu ni svesni da imaju srčani problem, najčešće ne dobijaju nikakvu terapiju, koju bi trebalo preventivno da dobijaju, i dešava se kod ljudi koji se izlože većem fizičkom naporu na hladnoći, a nisu u dobroj kondiciji i nisu utrenirani", dodaje prof. dr Arsen Ristić.
Kada nastupe hladni dani, srčani bolesnici, koji najčešće imaju i hipertenziju, bolesnici sa anginom pektoris, srčanom slabošću, aritmijama, pored terapije trebalo bi da se utople i da ne izlaze naglo napolje.
Nekoliko minuta bi trebalo da budu u hladnijoj prostoriji, najčešće predsoblju, a zatim normalnim koracima da krenu napolje, da ne bi došlo do infarkta, pa čak i smrti.
Izvor: RTS