Nove pretnje vrebaju: Doktorka objašnjava koji nam patogeni prete

Od ptičjeg gripa do smrtonosnog Marburg virusa: Stručnjaci upozoravaju na rastuću opasnost od novih epidemija

Britanska Agencija za zdravlje i bezbednost objavila je ažuriranu listu virusa i bakterija koji predstavljaju najveću pretnju po javno zdravlje. Ovaj spisak obuhvata 24 porodice patogena, podeljenih u kategorije visokog, srednjeg i niskog rizika. 

Virusolog prof. dr Nada Kuljić Kapulica objašnjava za RTS da je reč o revidiranoj listi bolesti koje mogu da se prošire širom sveta i izazovu ozbiljne zdravstvene krize.

Kako ističe profesorka, termin "opasna bolest" u upotrebi je već 20 godina i odnosi se na preteče zaraza ili novootkrivene patogene. Većina ovih uzročnika su virusi.

"Za razliku od ove liste objavljene 25. marta, Svetska zdravstvena organizacija već dugi niz godina ažurira svoje spiskove patogena i upozorava na mogućnost izbijanja novih epidemija i pandemija", navodi profesorka Kuljić Kapulica.

Podseća da je poslednje izdanje SZO liste objavljeno pre šest meseci uključilo preko 1600 mikroorganizama – virusa i bakterija koje mogu predstavljati globalni zdravstveni rizik.

"Od tog broja, najveći deo čini 27 porodica virusa, dok samo pet grupa bakterija spada u visokorizične patogene. Neophodno je biti informisan o ovome, jer se među najopasnijim patogenima, kako na listi SZO, tako i na britanskoj listi, nalazi i koronavirus", naglašava profesorka.

Koronavirus i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju, iako se pandemija bliži kraju. Još uvek nije poznato kako će se virus razvijati i da li će vremenom oslabiti i postati manje opasan, poput drugih humanih koronavirusa. Takođe, nije moguće sa sigurnošću predvideti koji sledeći virus ili bakterija može izazvati globalnu zdravstvenu krizu.

Tastatura može da sadrži više bakterija nego daska za WC šolju

"Još pre deset godina SZO je upozorila na mogućnost pandemije izazvane nepoznatim patogenom, nazvanim agent X. Tada su identifikovani brojni mikroorganizmi sa visokim stepenom smrtnosti i sposobnošću brzog širenja, ali među njima nije bio koronavirus. To pokazuje da, i pored poznatih lista, uvek postoji rizik od novih, nepredviđenih agenasa", ističe virusološkinja.

Ocenjujući pripremljenost zdravstvenih sistema, profesorka smatra da su oni sada spremniji zahvaljujući iskustvima stečenim tokom pandemije koronavirusa i dugogodišnjem praćenju sezonskih epidemija gripa.

"Ptičji grip se pojavio paralelno sa pandemijom koronavirusa. U pojedinim delovima Amerike izazvao je značajne probleme, pa su zbog sprečavanja širenja virusa masovno uništavane zaražene ptice. Ipak, prošle godine je zabeleženo 20 slučajeva obolevanja kod ljudi", napominje profesorka.

Liste patogena služe kao vodič za naučnike i medicinske radnike, pomažući im da procene rizike i pripreme odgovarajuće odgovore na potencijalne epidemije. Ove liste se izrađuju na osnovu aktuelnih zdravstvenih pretnji. 

Sve viruse treba preležati, evo i zašto

Tako je ptičji grip stigao u Evropu, dok je nipa virus, koji izaziva težak encefalitis sa smrtnosti i do 90 procenata, otkriven u Bangladešu. Pored toga, prošle godine je u Ruandi registrovana epidemija Marburg virusa, koji pripada istoj grupi kao ebola i nosi visok rizik smrtnosti.

Prof. dr Nada Kuljić Kapulica naglašava da su ključni faktori u borbi protiv pandemija brza i tačna dijagnostika, pouzdani testovi i stručan kadar sposoban da efikasno prepozna i prati širenje zaraznih bolesti.

"Na primer, posle 25 godina poliovirus se ponovo pojavio u Gazi. SZO već godinama radi na njegovom iskorenjivanju i na nekim kontinentima to je uspešno postignuto. Ipak, virus se sada ponovo aktivirao, pa su, uprkos ratnim uslovima, vlasti brzo reagovale i organizovale vakcinaciju dece kako bi se sprečile teške posledice koje može izazvati", zaključuje virusolog.

Izvor: RTS