filteri close
Objavljeno: 18.10.2019. Image source: Pixabay/Pexels

Ne treba se igrati: ishrana zasnovana na pomfritu, čipsu, belom hlebu i kobasicama dovela do gubitka vida.

Mnogo smo slušali i mnogo znamo o štetnosti „džank“ hrane, odnosno ishrane zasnovane pretežno ili isključivo na njoj, ali ovo je zaista drastičan primer. Naime, jedan tinejdžer iz Britanije delimično je izgubio vid nakon ishrane zasnovane isključivo na Pringlsu, pomfritu, belom hlebu, procesiranoj šunci i kobasici.

U studiji slučaja objavljenoj užurnalu Annals of Internal Medicine navodi se da je dečak oboleo od nutricionalne optičke neuropatije, disfunkcije optičkog nerva izazvane ishranom sa malo hranljivih materija, koje su potrebne optičkim vlaknima u oku da bi funkcionisalo. Ovo može dovesti i do potpunog gubitka vida ako se ne leči.

Istraživači u očnoj bolnici u Bristolu rekli su da je dečak prvi put došao kod lekara kao 14-godišnjak sa normalnim indeksom telesne mase, ali da se žalio na umor. Njegov lekar mu je dao injekcije vitamina B12 i predložio mu promene u ishrani.

„Gubimo u borbi za zdravu ishranu dece!”

Godinu dana kasnije, dečak je izgubio sluh i razvio simptome vezane za vid, ali lekari nisu uspeli da pronađu uzrok. Sa svojih 17 godina, dečak je došao u očnu bolnicu u Bristol sa ozbiljnim gubitkom vida.

„Imao je zamućen vid i to uglavnom u centru vidnog polja, dok mu je periferni vid bio netaknut. Osim toga, slabije je razvijao boje i imao je druge znake koji su pokazali disfunkciju optičkog nerva“, rekla je doktorka Deniz Atan, oftalmolog iz ove bolnice, koja je lečila dečaka.

Lekari su istraživali uzroke i otkrili nekoliko defincijencija u kostima, vitaminima i mineralima. Tada je dečak konačno priznao da je još od osnovne škole izbegavao razne vrste hrane, tačnije da je jeo samo pomfrit, Pringls, beli hleb, procesiranu šunku i kobasicu.

Do trenutka kada su lekari postavili dijagnozu, trajno je oslepeo.

„Nutriciona optička neuropatija može da se leči ako se rano otkrije, posle čega se i vid popravlja. Problem je u ovom slučaju to što se pacijent držao svoje ograničene dijete godinama, tako da je do trenutka kad smo se mi sreli već razvio trajnu štetu optičkih nerava“, rekla je Atanova.

Lekarska je dodala da je dečak dobio suplemente za nedostatak vida, posle čega mu se popravila vidljivost boja, ali ukupni vid nije.

Atanova je rekla da je dobro što je pacijent prošao samo ovako, jer da je nastavio sa svojim načinom ishrane, razvio bi još ozbiljnije probleme.

Autori ove studije navode da je nezdrava ishrana, ograničena samo na „džank“ hranu, vid poremećaja ishrane. Oni su naveli i da bi nutricionalna optička neuropatija trebalo da se uzme u obzir prilikom svakog slučaja neobjašnjenog gubitka vida kod ljudi sa lošom ishranom, bez obzira na indeks telesne mase.

Atanova je istakla da roditelji izbirljive dece ne treba da se brinu zbog ovoga, jer je to obično faza koju deca prerastu. Štaviše, ona je istakla da roditeljska briga oko toga može samo da pogorša stvari. Bolje je dodavati jedan ili dva nova sastojka za svaki obrok nego se svađati sa detetom i besneti na njega.

Nažalost, loša ishrana kod dece je globalni problem, koji se, prema poslednjim podacima, samo pogoršava.

Zdrava i potpuna ishrana za ljude koji nemaju alergije i druga medicinska stanja relativno je jednostavnai logična.