Tri jasne smernice za ishranu kojom čuvate zdravlje

Ishrana može biti komplikovana i ne postoje univerzalna pravila, ali ovi opšti saveti vam mogu pomoći

Ako je neka tema obrađivana kada su u pitanju ljudsko zdravlje i kvalitetan život, to je ishrana. Mnoge stvari o ishrani znamo, ali začuđujuće veliki broj tih stvari nije naučno dokazan, iako svi mislimo da su istinite. Nećemo se sada baviti njima. 

Ako imate određeni broj godina i iskustva sa dijetama, prosto znate da držanje dijete jedno određeno vreme prosto nije dovoljno. Isto tako, ako ste imali problema sa srcem, pritiskom, šećerom, holesterolom, ili drugim stvarima, znate da je jedan od ključeva kvalitetnog i zdravog života pravilna ishrana.

Sad, to može značiti mnogo stvari i zavisi od mnogih drugih stvari vezanih za zdravlje jedinke. Ali, ako nemate alergija ili drugih zdravstvenih problema na koje hrana može da utiče, postoje neke osnovne, najosnovnije smernice kojih se možete držati da biste živeli zdravije i smanjili rizik od bolesti srca i drugih oboljenja.

Naravno, vodite računa da je ovo samo smernica i da se konsultujete sa lekarom ako imate zdravstvenih problema. Ova preporuka se odnosi na oko 2.000 kalorija dnevno. To, naravno, nije nikakva definitivna brojka jer broj kalorija koji se dnevno troši zavisi od mnogo stvari, kao što su uzrast, aktivnost, ali i činjenica da li pokušavate da smanjite ili povećate težinu.

Što se tiče mera, ovde je osnova jedna supena, nazvaćemo je čaša, koja odgovara količini od oko 28 grama, odnosno ugrubo oko dve supene kašike.

Dakle, ako smo utvrdili sve uslove, da pređemo na tri saveta koja će vam pomoći da se zdravije hranite.

1. Saznajte šta lekari preporučuju

Kad pišemo „lekari“, mislimo na ljude koji su završili medicinski fakultet i praktikuju medicinu i razumeju koliko je ishrana individualna stvar. Ugrubo govoreći, ovo je otprilike dnevna mera sastojaka za oko 2.000 kalorija.

• Povrće – sveže, smrznuto, u konzervi ili suvo – oko 2,5 čaše
• Voće – sveže, smrznuto, u konzervi ili suvo – oko 2 čaše
• Žitarice – bar polovina bi trebalo da bude celo zrno – oko 170 grama
• Mlečni proizvodi – sa 1% masti ili bez masti – tri čaše
• Proteini – riba, meso bez masti (piletina ili ćuretina bez kožice), jaja, pasulj, mahunasti proizvodi ili orasi – oko 150 grama
• Ulja – polinezasićena ili mononezasićena – tri supene kašike
• Ograničite zaslađena pića, slatkiše, masno ili prženo meso, usoljenu hranu ili pohovano meso
• Izbegavate tropska ulja, delimično zasićena ulja i suvišne kalorije
• Pazite na kalorije. Jedite tačno onoliko kalorija koliko vam treba za aktivnosti u toku dana. Naučite i razumite značaj veličina porcija.
• Kuvajte kod kuće. Na taj način kontrolišete sadržaj svoje hrane, a učite i zdravije načine pripreme
• Izbegavajte previše slanu hranu. Najčešće u preslanu hranu spadaju: suva mesa, pica, supe, hleb, sendviči, pljeskavice ili gotov roštilj.

Ovo sve zajedno daje ukupno oko 2.000 kalorija dnevno.

2. Čitajte oznake na namirnicama koje kupujete

Naučite kako da čitate oznake na namirnicama, iako su često sitno ispisane sa strane, i naučite da razumete šta piše na njima. Kada to savladate, spremite se da:

• Ograničite zaslađena pića, slatkiše, masno ili prženo meso, usoljenu hranu ili pohovano meso
• Izbegavate tropska ulja, delimično zasićena ulja i suvišne kalorije

3. Opšti saveti za uspeh

• Pazite na kalorije. Jedite tačno onoliko kalorija koliko vam treba za aktivnosti u toku dana.
• Naučite i razumite značaj veličina porcija.
• Trudite se da vam hrana ne postane način da prekratite vreme ili uteha. Hrana i dalje može biti hobi, možete i dalje uživati u kuvanju, ali imajte na umu da ne treba jesti čisto iz dosade.