„Gubimo u borbi za zdravu ishranu dece!”

Zabrinjavajuće je visok broj dece koja trpe posledice loše ishrane - upozorava UNICEF u novom izveštaju o deci i njihovim prehrambenim navikama.

Prema najnovijim izveštajima, najmanje jedno od troje dece mlađe od pet godina - ili preko 200 miliona – danas je neuhranjeno ili gojazno. 

Skoro dve trećine dece uzrasta od šest meseci do dve godine ne hrane se namirnicama neophodnim za pravilan rast i razvoj.

„Uprkos tehnološkom, kulturnom i društvenom napretku u poslednjih nekoliko decenija, zaboravili smo najosnovniju činjenicu: Ako deca loše jedu – ona i žive loše”, rekla je Henrietta Fore, izvršna direktorka UNICEF-a. „Ne radi se samo o tome da deca jedu dovoljno; pre svega je važno da im osiguramo odgovarajuću hranu. To je naš zajednički izazov danas. ”

U ovom, najopsežnijem izveštaju o ishrani dece u 21. veku, navedene su i opisane 3 ključne vrste problema: neuhranjenost, ishrana siromašna neophodnim hranljivim materijama i gojaznost.

• 149 miliona dece je nedovoljno razvijeno za svoj uzrast

• 50 miliona dece je premršavo za svoju visinu,

• 340 miliona dece - ili svako drugo dete - pati od nedostatka osnovnih vitamina i hranljivih materija, kao što su vitamin A i gvožđe,

• 40 miliona dece ima prekomernu težinu.

UNICEF upozorava na to da loše navike u pogledu ishrane dece počinju od najranijih dana .

Iako dojenje može spasiti živote, samo 42 procenta dece mlađih od šest meseci isključivo je dojeno.

Blizu 45 procenata dece u dobi od šest meseci do dve godine na svetskom nivou ne jede voće i povrće. Skoro 60 odsto ne jede jaja, mlečne proizvode, ribu i meso.

Kako deca postaju starija, njihovo izlaganje nezdravoj hrani postaje alarmantno, što je uglavnom podstaknuto neprimerenim marketingom, obiljem prerađene hrane u gradovima, i sve većim pristupom brzoj hrani i zaslađenim pićima.

Izveštaj pokazuje da 42 % adolescenata u školama sa niskim i srednjim prihodima konzumira gazirana bezalkoholna pića najmanje jednom dnevno, a 46 % jede brzu hranu najmanje jednom nedeljno. Ove stope rastu i do 62% odnosno 49% za adolescente u zemljama sa visokim dohotkom.

Kao rezultat, prekomerna težina i gojaznost u detinjstvu i adolescenciji u svetu rastu. Od 2000. do 2016. godine udeo dece sa prekomernom telesnom težinom između 5 i 19 godina udvostručio se sa svakog desetog, na svakog petog mališana. 

10 puta više devojčica i 12 puta više dečaka u ovoj starosnoj grupi pati od gojaznosti danas u odnosu na 1975.godinu.

Najveći teret neuhranjenosti u svim oblicima snose deca i adolescenti iz najsiromašnijih i marginalizovanih zajednica, navodi se u izveštaju.

Samo jedno od petoro dece starosti od šest meseci do dve godine iz najsiromašnijih domaćinstava ima dovoljno raznoliku ishranu. Čak je i u zemljama sa visokim prihodima, poput Velike Britanije, stopa prekomerne težine kod dece više nego dvostruko veća u najsiromašnijim oblastima nego u najbogatijim oblastima.

Izveštaj takođe napominje da katastrofe povezane sa klimom dodatno pogoršavaju ovu sliku. 

Da bi se pozabavio rastućom krizom neuhranjenosti u svim njenim oblicima, UNICEF je uputio hitan apel vladama, privatnom sektoru, donatorima, roditeljima, porodicama i preduzećima da pomognu deci da rastu zdravo, uz reči:„Ovo nije bitka koju sami možemo izboriti.”

Izvor: unicef.org