Paralizovani čovek prohodao zahvaljujući implantima u mozgu!

Tretman je i dalje u eksperimentalnoj fazi, ali on je posle 12 godina hodao

Čovek paralizovan u nesreći uspeo je da hoda jednostavno razmišljajući o tome, zahvaljujući elektronskim implantima u mozgu. Ovo medicinsko dostignuće, kako kaže, promenilo mu je život.

Gert-Jan Oskam, 40-godišnji Holanđanin, paralizovan je u biciklističkoj nesreći pre 12 godina.

Elektronski implantati bežično prenose njegove misli do nogu i stopala preko drugog implanta na kičmi.

Sistem je još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali vodeća britanska humanitarna organizacija za kičmu nazvala ga je "veoma ohrabrujućim".

"Osećam se kao dete koje ponovo uči da hoda", rekao je gospodin Oskam za BBC. Sada može da stoji i penje se uz stepenice.

"Bilo je to dug put, ali sada mogu da ustanem i popijem pivo sa prijateljem. To je zadovoljstvo koje mnogi ljudi ne shvataju." Razvoj, objavljen u časopisu Nature, predvodili su švajcarski istraživači. Prof. Džoslin Bloh sa Univerziteta u Lozani, neurohirurg koji je izvršio delikatnu operaciju umetanja implantata, naglasila je da je sistem još uvek u osnovnoj fazi istraživanja i da je mnogo godina daleko od toga da bude dostupan paralizovanim pacijentima.

Ali ona je za BBC rekla da je cilj tima da ga što pre prenesu iz laboratorije u kliniku.

"Važno za nas je ne samo da imamo naučnu studiju, već na kraju da pružimo više pristupa većem broju ljudi sa povredama kičmene moždine koji su navikli da čuju od doktora da se moraju naviknuti na činjenicu da nikada više neće hodati."

Harvi Sihota, izvršni direktor britanske humanitarne organizacije Spinal Research, koja nije bila uključena u istraživanje, rekao je da iako je pred nama dug put do trenutka kada će tehnologija biti opšte dostupna, opisao je razvoj kao "veoma ohrabrujući".

"Iako je još mnogo toga da se poboljša sa ovim tehnologijama, ovo je još jedan uzbudljiv korak na putu za neuro tehnologiju i njenu ulogu u vraćanju funkcije i nezavisnosti našoj zajednici sa povredama kičmene moždine".

Operacija za vraćanje kretanja Gert-Janu izvedena je u julu 2021. godine. Prof. Bloch napravila je dve kružne rupe na svakoj strani njegove lobanje, promera 5cm, iznad regiona mozga koji kontroliraju kretanje. Zatim je umetnula dva disk-oblika implantata koja bežično prenose signale mozga - Gert-Janove namere - do dva senzora pričvršćena za kacigu na njegovoj glavi.

Švajcarski tim razvio je algoritam koji pretvara ove signale u instrukcije za kretanje mišića nogu i stopala preko drugog implanta umetnutog oko Gert-Janove kičmene moždine - koji je prof. Bloch precizno pričvrstila na nervne završetke povezane sa hodanjem.

Istraživači su otkrili da je nakon nekoliko nedelja treninga mogao da stoji i hoda uz pomoć hodalice. Njegovo kretanje je sporo, ali glatko, prema prof. Gregori Kurten sa École Polytechnique Fédérale u Lozani (EPFL), koji je predvodio projekat.

"Gledati ga kako hoda tako prirodno je veoma emotivno", rekao je. "To je paradigma promene u odnosu na ono što je bilo dostupno ranije".

Implantati u mozgu nadograđuju raniji rad prof. Kurten-a, kada je samo implant u kičmi korišćen za vraćanje pokreta. Implant u kičmi je pojačavao slabe signale iz mozga do oštećenog dela kičmenog stuba i bio je dodatno pojačan prethodno programiranim signalima sa računara.

BBC News je izvestio kako je 2018. godine Dejvid M'Zi postao prvi pacijent koji je uspešno tretiran implantatom u kičmi, toliko da je mogao da ima dete sa svojom suprugom, što prethodno nije bilo moguće.

A prošle godine izvestili smo kako je Michel Roccati, zahvaljujući istoj tehnologiji, postao prvi čovek sa potpuno presečenom kičmom koji je ponovo hodao.

Obojica su izuzetno profitirala, ali njihov hod je prethodno programiran i izgleda robotski. Takođe moraju da usklade svoje namere sa računarom i da stanu i resetuju ako izgube sinhronizaciju.

Gert-Jan je imao samo implant u kičmi pre nego što su mu ugrađeni implantati u mozak. Kaže da sada ima mnogo veću kontrolu.

"Pre sam osećao da sistem kontroliše mene, ali sada ja kontrolišem njega". Ni prethodni ni novi sistemi ne mogu se koristiti neprestano. Oni su glomazni i još uvek su u eksperimentalnoj fazi.

Umesto toga, pacijenti ih koriste sat vremena nekoliko puta nedeljno kao deo svog oporavka. Hodanje trenira njihove mišiće i vratilo je određeni stepen kretanja kada je sistem isključen, što sugeriše da oštećeni nervi mogu da se regenerišu.

Konačni cilj je minijaturizacija tehnologije. Kompanija koju je osnovao prof. Kurten, Onward Medical, unapređuje tehnologiju kako bi mogla da se koristi u svakodnevnom životu ljudi.

"Stiže", kaže prof. Kurten. "Gert-Jan je dobio implant deset godina nakon nesreće. Zamislite kada primenimo naš moždano-kičmeni interfejs nekoliko nedelja nakon povrede. Potencijal za oporavak je ogroman".

Izvor: BBC