Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Pušačka pluća i korona su smrtonosna kombinacija, a sve češće je srećemo
U Srbiji ovu bolest ima više od 600.000 ljudi
Zašto hroničnu bolest pluća lekari opisuju kao bolest "pušačkih pluća"? Da li je pušenje jedini uzrok?
Šta ako se ovi pacijenti zaraze kovidom? Koliko je vremena nakon infekcije potrebno da se njihova pluća oporave?
"Hronična bolest pluća je bolest koju karakteriše opstrukcija disajnih puteva, koja je uglavnom progresivna, delimično reverzibilna i udružena sa jednim inflamacijskim odgovorom", kaže dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju KCS.
U Srbiji od nje boluje 600.000 ljudi, a u Evropi oko 10 odsto stanovništva. Ona predstavlja javni zdravstveni problem, a prema podacima SZO treći je uzrok smrti na planeti.
Pacijenti se najčešće kasno javljaju lekaru, tek kada im je funkcija pluća narušena 50 odsto.
Simptomi su najčešće kašalj i iskašljavanje, malaksalost, zamaranje, gubitak apetita i telesne mase...
Stjepanović ističe da je to bolest pušača, jer oni čine 95 odsto pacijenata, a osim pušenja može je uzrokovati i česta izloženost prašini, hemijskim jedinjenjima aerozagađenja i infekcija.
Hronična opstrukcija pluća je sama po sebi teška bolest, a pacijenti ponekad pri terapiji moraju da dobijaju kiseonik. Kada se nadoveže virusna upala, poput kovida-19, njihovo stanje može vrlo lako da se iskomplikuje i da dobiju tešku fizičku formu kovida i da završe na odeljenjima intenzivne nege.
Izvor: Medik, RTS