Revolucionarno otkriće: Napravljen najmanji pejsmejker na svetu koji se rastvara u telu

Deca su bila razlog pronalska, ali svi imaju koristi od njega

Naučnici su razvili najmanji pejsmejker na svetu — privremeni regulator rada srca manji od zrna pirinča koji može da se ubrizga pomoću šprica, kontroliše svetlom i vremenom potpuno rastvori u telu. Iako će proći još nekoliko godina pre nego što počnu ispitivanja na ljudima, ovo otkriće već sada se opisuje kao "revolucionarni pomak" koji bi mogao da podstakne napredak i u drugim oblastima medicine.

Milioni ljudi širom sveta koriste trajne pejsmejkere kako bi im srce radilo pravilno, ali za jedan procenat novorođenčadi sa urođenim srčanim manama potrebni su privremeni pejsmejkeri odmah nakon operacije. Novi uređaj osmišljen je upravo da pomogne toj deci u najosetljivijem periodu života. Takođe bi mogao da bude koristan i odraslima tokom oporavka nakon srčanih intervencija.

Za razliku od trenutnih rešenja koja zahtevaju operaciju i ušivanje elektroda direktno u srčani mišić, ovaj bežični pejsmejker se jednostavno ubrizgava i funkcioniše bez žica i baterija. Kada više nije potreban, sam se rastvara u organizmu, čime se izbegavaju dodatne intervencije i potencijalni rizici. 

Napredak u anesteziji i novim terapijama: Bolja nega i lakši tretman za pacijente u Srbiji

U prošlosti su upravo komplikacije prilikom uklanjanja privremenih pejsmejkera, poput one koja je doprinela smrti Nila Armstronga, pokazale koliko je važno pronaći sigurnije rešenje.

Novi uređaj je debeo samo jedan milimetar i dug 3,5 milimetara, dovoljno mali da stane u vrh šprica. Uparen je sa mekim senzorom koji se nosi na grudima, a koji automatski detektuje poremećaje ritma i pomoću svetlosnih signala daje instrukcije pejsmejkeru kada i kako da stimuliše srce. Energiju dobija iz telesnih tečnosti, koje pretvara u električne impulse preko tzv. galvanijske ćelije.

Nova nada za pacijente sa rakom debelog creva: Revolucionarna terapija u kliničkim ispitivanjima

Uređaj je uspešno testiran na miševima, pacovima, psima, svinjama i ljudskom srčanom tkivu u laboratoriji. Naučni tim iz SAD, na čelu sa profesorom Džonom Rodžersom sa Univerziteta Nortvestern, veruje da bi testiranje na ljudima moglo da počne za dve do tri godine. Njegova laboratorija već je pokrenula startap kako bi ubrzala razvoj.

Ovo otkriće, kako navode stručnjaci, ne donosi samo promene u kardiologiji. Otvara mogućnosti za potpuno nove pristupe u regeneraciji nerava, zarastanju rana i razvoju pametnih implantata. Profesor Boži Tjan sa Univerziteta u Čikagu, koji nije bio deo ovog istraživanja, ocenio je novi pejsmejker kao "značajan iskorak" i "paradigmatsku promenu u privremenoj srčanoj stimulaciji".

Bolesti srca i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu, ali zahvaljujući ovakvim otkrićima budućnost izgleda mnogo svetlije.