Roditelji bi trebalo da izbegavaju da decu hrane mlekom biljnog porekla

Stručnjaci upozoravaju da takvo mleko ne sadrži sve šta je potrebno bebama i maloj deci

Većina dece mlađe od pet godina ne bi trebalo da pije mleko napravljeno od biljaka, uključujući i badem, ovas i pirinač, navodi se u novim zdravstvenim smernicama, koje su objavile četiri vodeće organizacije za zdravlje u SAD.

Mleka zasnovana na biljnim proizvodima nemaju ključne hranjive sastojke važne za rani razvoj deteta i ne preporučuju se kao zamena za obično mleko. Izuzetak je obogaćeno sojino mleko, navodi se u smernicama organizacije Health Eating Research (Istraživanje zdrave ishrane).

Majčino mleko, mlečne formule, voda i obično mleko za različite uzraste deo su preporuka organizacija Academy of Nutrition and Dietetics, American Academy of Pediatric Dentists, American Academy of Pediatrics and American Heart Association. To su vodeće organizacije za svakodnevnu brigu o zdravlju u SAD, zemlji opsednutoj zdravom ishranom, ali i epidemijom gojaznosti.

„Čak i ako ova mleka imaju dodatne hranljive sastojke u njima, naša tela ih možda ne mogu apsorbovati kao ona iz običnog mleka“, navodi se u smernici.

Stručnjaci su naglasili važnost dobijanja prave količine osnovnih hranljivih sastojaka koji se nalaze u mleku, kao što su protein, kalcijum i vitamin D, za koje su rekli da su „esencijalni“ u dečijoj ishrani za zdrav rast i razvoj.

Smernice navode da nezaslađena i obogaćena pića koja nisu zasnovana na mlečnim proizvodima mogu biti dobar izbor ako je dete alergično na mleko, nema toleranciju na laktozu ili je „u porodici koja ne koristi mlečne proizvode“, ali se uvek ističe da se prvo razgovara sa lekarom, što i mi stalno naglašavamo.

Druga pića koja treba izbegavati su ona sa raznim ukusima, kao što su čokolada ili jagoda, pića sa kofeinom, niskokalorična pića, kao i pića zaslađena šećerom, kao što su voćni sokovi, gazirani sokovi ili energetska pića.

Maloj deci treba samo majčino mleko ili mlečna formula da bi dobili dovoljno tečnosti i pravilnu ishranu, navode stručnjaci. Bebe između šest i 12 meseci starosti bi trebalo i dalje da se oslanjaju na majčino mleko ili formulu da bi dobili najosnovnije dnevne sastojke koji su im potrebni.

Roditeljima se savetuje da se obrocima dodaje par gutljaja vode prilikom obroka kada se pređe na čvršću hranu.

Deca uzrasta između 12 meseci i 24 meseca treba da piju jednu do četiri čaše vode svakog dana, a tada bi moglo i da im se uvede obično, pasterizovano mleko. Preporučena doza je jedna do tri šolje dnevno. Roditelji bi za ovaj uzrast trebalo da ograniče 100-postotni voćni sok.

Deca od dve do tri godine bi takođe trebalo da piju jednu do četiri čaše vode svaki dan, a tada bi trebalo da pređu i na obično, pasterizovano mleko bez mlečnih masti ili niskomasno. Ona takođe ne bi trebalo da piju 100-postotne voćne sokove.

„Od trenutka kada su rođena, kroz tih nekoliko prvih godina, pića su značajan izvor kalorija i hranljivih sastojaka i mogu da imaju veliki uticaj na dugoročno zdravlje, rekao je doktor Richard Besser, predsednik i izvršni direktor fondacije Robert Wood Johnson, koja je finansirala smernice Healthy Eating Research-a.

Deca od četiri do pet godina bi trebalo da piju do pet čaša vode dnevno, u zavisnosti od toga koliko su aktivna i u zavisnosti od količine tečnosti koju dobijaju kroz druga pića ili hranu. Deca u ovom uzrastu bi takođe trebalo da piju do dve i po čaše običnog, pasterizovanog nemasnog ili niskomasnog mleka.